Недавна потврда појаве антракса, познатијег као бедреница, на подручју Хрватске, поново је подигла узбуну у региону. Ова ретка, али веома опасна болест која погађа углавном домаће животиње, може се у одређеним условима пренети и на људе, што изазива додатну забринутост и захтева хитну реакцију надлежних служби.
Хрватске здравствене и ветеринарске институције потврдиле су присуство антракса на подручју општине Врлика, што је довело до хитног проглашења ванредних мера. Како су пренели тамошњи медији, до сада је због инфекције угинуло више од 50 грла стоке, углавном говеда.
Болест позната од давнина
Антракс је једна од најстаријих познатих зооноза – болести које се преносе са животиња на људе. Изазива га бактерија Bacillus anthracis, која може дуго преживети у тлу у облику спора, чекајући погодне услове да активира инфекцију. Преживари попут крава, оваца, коза и коња најчешће су на удару, а инфекција се код њих обично завршава изненадном смрћу, понекад и без очигледних симптома.
Илустрација: У Хрватској је угинуло око 50 крава
Код оболелих животиња може доћи до тетурања, дрхтања, пробавних поремећаја и отежаног дисања. Лешине се брзо надимају, а из отвора на телу често цури тамни крвави исцедак што је јасан знак који упућује на ову дијагнозу.
Министар пољопривреде Хрватске Давид Влајчић објавио је да је ситуација „крајње озбиљна“, те да је покренута масовна вакцинација стоке у погођеним подручјима. Такође је наглашено да је строго забрањено коришћење меса заражених животиња, а све особе које су биле у директном контакту са зараженим говедом примају превентивну антибиотску терапију.
Како се антракс преноси на људе и колико је опасан?
Иако се зараза не преноси са човека на човека, антракс ипак може представљати озбиљан ризик по здравље људи, нарочито ако се не дијагностикује на време. До инфекције може доћи на три начина: преко коже, удисањем или конзумирањем заражене хране.
Најчешћи је кожни облик, који се појављује као безболна, црна пустула (налик на бубуљицу) на месту где је кожа дошла у додир са зараженим материјалом. Ако се на време открије, лечење антибиотицима је успешно, али у супротном може доћи до сепсе и смртног исхода.
Плућни облик је изузетно ретка, али најсмртоноснија форма болести. Наступа након удисања великих количина спора и у раној фази личи на грип, али се веома брзо развија у тешку респираторну кризу која често завршава фатално. Радници у индустрији прераде вуне и коже у прошлости су били највише изложени овом облику антракса.
Цревни облик се јавља након уноса зараженог меса, а симптоми укључују високу температуру, јаке болове у стомаку, повраћање и крваву дијареју. Овај облик такође захтева хитну интервенцију, јер је стопа смртности веома висока ако се лечење не започне на време.
Илустрација: Људи могу да се заразе конзумирањем заразеног меса или прерађевина
Директор Хрватског завода за јавно здравље, др Крунослав Цапак, истакао је да је „ризик за ширу популацију тренутно низак“, али је потврдио да су све особе које су биле у контакту са зараженим говедом идентификоване и стављене на десетодневну антибиотску терапију, пишу хрватски медији.
Код сумње на појаву антракса, примењују се ригорозне биосигурносне мере: ограничење кретања на фармама, уништавање заражених лешева, темељна дезинфекција објеката и терена, као и контрола популације глодара који могу допринети ширењу спора. Животиње се у зараженим подручјима не лече, а вакцинација незаражених животиња се спроводи у свим ризичним подручјима као мера предострожности.
Мере заштите и ситуација у Србији
Иако Хрватска тренутно има проблем са антраксом, српски сточари немају разлог за панику. Уз појачани опрез, сарадњу са ветеринарима и поштовање превентивних мера, ризик се држи под контролом. Ветеринарске и здравствене службе у Србији прате ситуацију, а протокол налаже да се појачавају контроле на границама и у ризичним подручјима.
Илустрација: На удару ове заразе су још и козе, овце и коњи
Србија већ има установљене протоколе за сузбијање зараза код домаћих животиња, укључујући обавезну вакцинацију у ризичним областима и надзор на терену. Географска близина и природна циркулација болести јесте ризик, посебно што се зна да споре антракса могу дуго преживети у тлу. Ако је подручје у региону раније било заражено, болест се може поново активирати након копања, поплава или екстремних временских услова.
У прошлости су на Балкану постојала „тиха“ жаришта антракса у руралним срединама. Ако нису адекватно очишћена или обележена, ризик од поновне активирања инфекције остаје. Ово је важан подсетник да здравље животиња и безбедност хране остају приоритети који захтевају сталну пажњу.
Извор: Агробизнис магазин