Принос воћа, по свему судећи, ове године бољи је него прошле. Међутим, произвођачи малине и вишње поручују да нема пуно разлога за оптимизам, јер је откуп у застоју, а цена овог воћа испод просека.
Бољи овогодишњи род воћа требало би да буде лепа вест за произвођаче. Међутим, тај род ће морати и ове године да продају испод цене. Тако бар тврде произвођачи вишања и малина, који су револтирани изузетно ниским ценама откупа.
Малинари из Ариља су најавили и протест за 8. јул како би скренули пажњу на овај проблем и послали поруку да неће пристати на цену која им је понуђена, а понуђен им је откуп малине по цени од 400 динара по килограму, иако су они очекивали значајно више.
С друге стране, произвођачи вишања су у јуну бојкотовали продају и поручили да неће ни брати вишње за цену од 50 до 80 динара по килограму. Међутим, ови јавни покушаји да се ситуација преокрене за сада нису уродили плодом, а воће не може да чека.
Илустрација: Са садашњом откупном ценом су на губитку, тврде произвођачи вишања
Дакле, опције произвођача су или да продају своје воће за понуђену цену или да га не продају и пусте да пропадне, осим ако откупљивачки накнадно не понуде вишу цену која би била прихватљива за обе стране.
Шта о ценама кажу произвођачи?
Произвођач вишње у селу Костадиновац код Мерошине Хранислав Стојановић за Данас истиче да је род добар и „превише добар“.
„Нико се не радује кад у Србији нешто роди, јер то онда значи да је посао узалудан. То је неко неписано правило када много роди онда је то добро само за прерађиваче, трговце и потрошаче, а произвођачи су на губитку“, указује он.
Како упозорава, вишња се продаје испод сваке цене коштања, а постоје и застоји у откупу.
„Нема довољно прерађивачких капацитета, а државне хладњаче годинама не раде. Само неколико хладњача прерађује вишњу и ствара се загушење, а то је проблем за нас“, објашњава Стојановић.
Како додаје, произвођачи нису сигурни да ће успети да продају оно што наберу, јер застоји трају и по неколико дана.
„Због тога се јавља застој и у самој берби и производњи, не исплати се ако они немају капацитете да прераде вишњу“, наводи наш саговорник.
Цену им, наглашава Стојановић, обарају сваког дана.
Вишња је стигла практично до дна и тренутно је на 45 динара. Да би се произвео килограм вишања нама је потребно бар 65 динара са бербом, а тренутна цена је 45 динара, то је чист губитак за нас“, указује он.
Сад је, према његовим речима, само питање да ли ће произвођачи имати сто одсто губитак или ће успети да имају мањи губитак.
„Ово је уцењивање произвођача. Могла је да се плати друга класа 100 динара, а прва 150, јер има луфта за то. Исти ти хладњачари су плаћали 300 и преко 300 динара ту ситну вишњу, немогуће је да сада буде шест или седам пута јефтинија него прошле године“, сматра Стојановић.
Наредне године, тврди он, неће бити оваквог рода.
„Следеће године неће бити вишње, јер ове воћке које су родиле и преродиле не могу да формирају цветни пупољак за следећу годину. Без обзира на временске прилике, неће бити рода следеће године“, упозорава Стојановић.
Илустрација: Малинари су вазда незадовољни откупном ценом, па је тако и ове године
Председник Удружења малинара „Виламет“ Милета Пилчевић за наш портал наводи да је малина ове године одличног квалитета и да је род мало бољи него прошлогодишњи, али да је цена знатно нижа него прошле године.
„Зато смо приморани да организујемо протест и изразимо своје незадовољство, да људи виде каква је ситуација и да се рашири мало по Србији. Ми нисмо задовољни са празним причама, већ хоћемо конкретне ствари – да имамо од чега да живимо“, поручује он.
Како каже, надали су се да ће откупљивачи подићи цену бар на 550 динара по килограму, али ни то се није десило.
„Они се и не труде да нешто промене, него држе ту исту цену. Задовољавајућа цена би била негде око пет и по или шест евра, односно бар око 600 динара по килограму. Да можемо да исплатимо бераче да и платимо остале трошкове и да остане нешто нама, да можемо да живимо. Овако када исплатимо све, нама остану мрвице и немамо ни за хлеба“, упозорава Пилчевић.
Најављени протест ће, како каже, бити знак упозорења и државним органима и општини и откупљивачима.
„Морају да нас схвате озбиљно и да ту откупну цену промене и подигну, да ситуација не би ескалирала. Али до сада нас нико још није контактирао у вези са тим и није било никаквих промена“, открива Пилчевић.
Род бољи за 20 одсто, али је цена увек проблем
Агроекономски аналитичар Жарко Галетин за Данас потврђује да ће род воћа ове године бити бољи у односу на прошлу.
„Нисмо имали такве априлске мразеве и у мају као што смо имали прошле године. Регионално је вероватно било неких инцидената, али генерално имамо бољи род бар за 20 одсто него прошле године“, истиче он.
Како додаје, пре свега, ту мисли на трешњу, кајсију, вишњу, па и јабуку која је подбацила прошле године.
Међутим, Галетин указује да је цена увек проблем.
„То се, поготово, односи на екстремно сезонско воће као што је малина. Прича са малином није много одмакла већ годинама. Тај тихи рат између произвођача и хладњачара траје и не проналазе се адекватни модели поделе ризика и заштите и једних и других“, појашњава наш саговорник.
Цена, појашњава, зависи од светског тржишта.
„Због тога су наши хладњачари доста везаних руку, али ипак су они у позицији да направе тржишну стратегију, да бирају тајминг када ће продати робу, јер могу да је ускладиште, што произвођачи не могу“, наводи он.
Галетин истиче да је добра вест што имамо добар род, јер он потенцијално може да покрије лошу цену.
Ипак, он објашњава да држава не може много да учини на овом пољу када је реч о цени.
„Држава није купац, она није тржишни актер и она то не треба ни да буде. Држава не може да одређује цене, али може системски да уреди тржиште. Како тржиште дише, тако откупљивачи понуде цену и то је то. Не може држава некоме да наметне колику цену мора да плати“, наглашава.
Галетин сматра да помоћ код државе треба тражити када проблем прође, да се онда направи добар систем и да произвођачи могу да управљају тржишним ризиком и да праве стратегије.
Међутим, притисак произвођача има одређеног ефекта код откупљивача.
„Њихови захтеви и протести могу у сваком случају мало да раздрмају тржиште и утичу на произвођаче да се дође до неких бољих услова и цене“, закључује Галетин.
Извор: https://www.danas.rs/vesti/ekonomija/cene-voce-maline-visnje-prinos-proizvodnja/