Начелница одељења за ветеринарску инспекцију Љиљана Ивањац изјавила је данас да су у Србији тренутно активна три жаришта афричке куге свиња, као и да у земљама у окружењу такође постоје жаришта, а највише у Хрватској.Ивањац је за Танјуг рекла да се у Србији афричка куга свиња појавила у Мачванском, Подунавском и Западнобачком округу и апеловала на пољопривреднике да схвате да се болест лако шири и да ако примете неке симптоме одмах обавесте ветеринара.
„Када говоримо о афричкој куги свиња, тренутна ситуација у Србији је да имамо активна три жаришта, у Мачванском региону, на подручју општина Лозница и у насељеном месту Црна Бара. Када говоримо даље о нашим регионима, то је Подунавски округ и најновији, најсвежији случај који смо имали у општини Западнобачком округу, насељено место Богојево“, навела је она.
Према њеним речима, највише жаришта у региону има у Хрватској.
„По свим информацијама које до сада имамо, једно од главних жаришта када говоримо о преносницима свињске куге и суседним државама, значи то је најпре тај барањски део Хрватске који се наслања на нашу земљу и ту говоримо практично о афричкој куги свиња која је присутна све време у шумама у барањској регији“, објаснила је саговорница Танјуга.
Како је рекла, подаци показују да је доста дивљих свиња угинуло због афричке куге свиња и са српске и са хрватске стране границе.
„По информацијама, има доста угинулих свиња и на хрватској страни и код нас, говоримо о дивљим свињама, али свакако, овај летњи период и навике домаћих животиња да у летном периоду свиње излазе на пашу такозвану јесу шанса и могућност да домаће свиње оболе од афричке куге свиња јер се на тим пашама сусрећу и са дивљим свињама. Ми лоцирамо да је то један од могућих контаката преноса и, на жалост, сталног одржавања афричке куге свиња на овој територији Балкана“, оценила је она.
Илустрација: Афричка куга свиња хара Хрватском која је и најгоре погођена земља у региону
Ивањац је нагласила да је један од начина преношења афричке куге свиња трговина тим животињама и то, како је рекла, нелегалан вид трговине.
„Нелегална трговина је најпре када животиња која је утоварена, која се транспортује од тачке А до тачке Б, не поседује доказ да ју је прегледао ветеринар и не поседује доказ да потиче из места где немамо афричку кугу свиња као забележену болест. То су јако лепе понуде за нижу цену и нико није имун на такве ствари, па онда човек заборави да је болест та која може да га остави и без животиње и без зараде што се најчешће дешава“, рекла је она.
Како је навела, потребно је да транспорти животиња, не само свиња, буду пријављени ветеринарским станицама и ветеринарској инспекцији да би постојао доказ да је место одакле животиња потиче слободно од афричке куге свиња, да је животиња која се прегледа у моменту утовара здрава и да таква животиња може да буде безбедно отпремљена на другу тачку, а да се при томе не изазове преношење афричке куге свиња с једног места у друго место.
Ивањац је рекла да су држава, ветеринарска инспекција, управа за ветерину и министарство пољопривреде већ две године у борби са афричком кугом свиња.
„Ми смо сви на опрезу када говоримо о афричкој куги свиња и, нажалост, ова болест је у претходне две године имала изузетно јак интензитет и надамо се да се неће понављати такав интензитет у овој и у следећим годинама, јер је болест такве природе се дуго задржава на тлу где се јави“, рекла је она.
Додала је да је Министарство пољопривреде надокнађује штету газдинствима која су претрпела еутаназирање оболелих животиња или животиња које су биле у зараженој зони.
„Давана је новчана накнада за све обележене животиње на територији где је Управа за ветерину спроводила мере у циљу спречавања и сузбијања ове болести“, објаснила је она.
Илустрација: Опрез је неопходан зато што се вирус лако шири
Како је рекла, ресорно министарство је у сталном контакту са људима, домаћим животињама и ветеринарским станицама.
„Ветеринари су стално у контакту са пољопривредницима, власницима животиња. Ми одржавамо састанке и сусрете са људима преносећи искуства из других крајева, описујући болест и скрећемо пажњу на нешто на што би сам држалац животиња морао да обрати пажњу“, објаснила је она.
Према њеним речима, важно је да објекти где се чувају, узгајају и држе животиње, а нарочито свиње, буду чисти.
„Потребно је да отпадне воде буду тако обезбеђене да не буде могућег прилаза ни глодарима, ни псима, ни шакалима да не буде разношења отпада, нити истовремено могућности да то привлачи друге дивље животиње, нарочито дивљу свињу, која би у овом случају могла да буде преносилац болести. Препоручујемо да одгајивач буде онај који једини улази у оборе или да одреди једну особу која ће се бринути о свињама“, објаснила је саговорница Танјуга.
Она је додала да је неопходно да особа која се стара о животињама примени све мере опреза попут пресвлачења одеће и обуће, али и који ће водити рачуна одакле води порекло храна која се набавља за животиње.
„Ако имате информацију где је већ забележен случај афричке куге свиња и знате да одатле потиче то храњиво, избегавати та места. и набављати храну са безбедних подручја. С друге стране, ако се свиње пуштају на испашу, треба обратити пажњу какав је то простор где се свиње пуштају, да ли је неко видео дивљу свињу у тим крајевима“, рекла је Ивањац.
Апеловала је да се на појаву сваког симптома болести, попут повишене температура или случаја да животиња не једе онако као раније, власник обрати ветеринару који ће предузети одговарајуће мере.
„Ветеринар предузима мере које су прописане законом, ако је потребно после прегледа животиње, узимају се узорци крви. Уколико је у питању већ угинула животиња, позваћемо нашу ветеринарску службу, ветеринарски институт, ветеринарског инспектора, одрадиће се протокол што значи узимање унутрашњих органа потребних за анализу након чега чекамо дијагнозу. Наравно, сви ћемо бити срећни ако је дијагноза негативна, а дешава се и то јер није свако угинуће афричка куга свиња, али свако угинуће мора бити прегледано јер је болест међу нама“, објаснила је она.
Илустрација: Дивље свиње су преносиоци болести, зато треба заштити оборе/ ФОТО: Freepik
Такође, Ивањац је рекла да би сви они који држе свиње морали да буду опрезни јер се болест лако шири и јер се болест шити контактом.
Према њеним речима, афричка свињска куга је и економска болест која разара сточни фонд.
„Тамо где се појави прави велике губитке у броју популације свиња. То се неизбежно одражава на тржиште живим животињама, односно свињским месом“, напоменула је она.
Објаснила је да болест има свој ток и да се брзо шири, што доводи до тога да је потребно потпуно очистити области у којима се појавила.
„То значи еутаназија, односно убијање и уклањање лешева свиња. Постоји и један период када не смете усељавати свиње поново у објекат. Нажалост, морам да кажем да у неким крајевима где смо прошле године имали свињску кугу нису извршене наше мере. Ја разумем домаћина који жели да има пуне оборе и да је ружно гледати у празне оборе, али мора се сачекати тај неки период када се релаксира цела област, када Управа за ветерину изда решење да је подручје слободно од афричке куге свиња“, нагласила је она.
Како је рекла, неопходно је спровести мере чишћења и дезинфекције комплетних територија где је постојала афричка куга свиња да би било могуће поновно насељавање свиња у те области.
„То је тај момент који у ствари условљава да и економија трпи јер ви не можете имати стално оборе пуне свиња јер у случају појаве ове болести имате и период чекања, неусељавања обора свињама, тако да све ово није повољна ситуација кад говоримо о тржишту свиња јер су велике површине европских земаља, а и један део азијских земаља захваћени овом болешћу због чега имамо нарушени однос између понуде и потражње“, навела је Ивањац.
Додала је да земље које нису имале случајеве заразе афричком кугом свиња не могу да произведу онолико прасића колико је потребно земљама чији је фонд страдао.
„Болест је у свом штетном ефекту практично видљива на територији целе Европе. Познато је из ранијих историјских дешавања ове болести, да су се Шпанија и Португал 30 година бориле против афричке куге свиња. Они су успели да сачувају и да унапреде узгајање свиња, али је борба трајала 30 година са сталном појавом, са тешким мерама које су предузимане у смислу убијања, девастирања свињског фонда. Ја се надам да се ми нећемо 30 година борити са овом болешћу, али то зависи од свих нас“, закључила је Ивањац.
Извор: https://www.rtv.rs/sr_ci/ekonomija/aktuelno/ivanjac-tri-zarista-africke-kuge-svinja-u-srbiji-odmah-obavestiti-veterinara_1643653.html