Када је пре годину дана на место министра пољопривреде, шумарства и водопривреде постављен проф. др Драган Гламочић многи су приметили да је коначно дошао прави човек на право место. По образовању је доктор пољопривредних наука и редован професор на Пољопривредном факултету Универзитета у Новом Саду у претходних 12 месеци одлучно је спроводио промене у пољопривреди. Под његовим руководством министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде у претходних годину дана је остварило је конкетне и врло мерљиве резултате.
За само 12 месеци министар је уз подршку свог стручног тима допринео бољем и ефиакснијем раду министраства кроз редовне исплате подстицаја што је допринело стабилности пољопривредне производње, снажнијој позицији домаћих произвођача и већој сигурности Србије у области производње хране.
У Палати Србије проф. др Драган Гламочић представио је новинарима шта је све урађено у области пољопривреде, шумарства и водопривреде у претходних годину дана. Резултати су импозантни упркос свим изазовима с којима се министарство сретало минулих година дана укључујући и протесте пољопривредника.
– Управо сам добио информацију да је 8.000 грла оваца кренуло за Либију. Свако ново тржиште нама много значи. Због ситуације у свету ове године сточари неће морати да правдају рачуном подстицаје, а бројеви показују да нам је сточарска производња боља него што појављују информације у појединим медијима – рекао је министар Гламочић.
Илустрација: Никад боља и стабилнија исплата подстицаја, за годину дана исплаћено више од 131 мијиларда динара
Према његовим речима ова година је била рекордна када је у питању подршка пољопривредницима, имамо довољно хране за све, јача домаћа производња, имамо више шума и зеленију Србију.
– Србија издваја 7,2 одсто из буџета за пољопривреду што је рекорд у односу на земље региона, па чак и државе у ЕУ које поред свог буџета имају право и на аграрне буџет ЕУ – додао је он.
Реална подршка произвођачима
Оно што је највише занимало пољопривредне произвођаче у Србији су наравно подстицаји. Када је прошлог априла проф. др Гламочић преузео министарство драстично се каснило да исплатама подстицаја, до априла је било исплаћено једва 14 одсто планираног аграрног буџета, а онда се ситуација променила. Бројке не лажу, ово је црно на бело шта је урађено од априла 2025. до априла 2026. године.
- У претходних годину дана Управа за аграрна плаћања је укупно исплатила 131.241.145.068 динара, док је у оквиру ИПАРД програма пољопривредницима је исплаћено скоро пет милиона евра.
- Пољопривредници су купили 787 трактора од чега су исплаћене субвенције за 464 трактора у износу од 440.000.000,00 динара из буџета Републике Србије, док је преко Ипард фонда купљено још 323 трактора
- Поред трактора куповала се и друга механизација, па је збирно захваљујући подстицајима, у протеклих годину дана купљено је више од 30.000 нових машина и опреме за биљну и сточарску производњу, чиме Србија улази у интензивну фазу модернизације пољопривреде
- Изграђено је и опремљено 112 сточарских објеката (57 је добило средства из буџета, а 55 пројеката је новац добило из Ипард програма)
- У наведеном пероду поднето је 646 захтева за куповину квалитетних приплодних јуница и преко ове мере је купљено 3.200 грла
- Поднето је 770 захтева за набавку квалитетних приплодних двиски и преко ове мере купљено је 17. 400 грла
- Поднето је 311 захтева за набавку назимица и преко ове мере купљено је 4.773 грла
Када се све сабре набављено је више од 25.000 квалитетних приплодних грла, чиме се директно јача производња и подиже конкурентност домаћег сточарства.
Оно што је за пољопривреднике можда важније од саме цифре јесте динамика исплате. Према подацима Министарства, у прва три месеца 2026. године већ је реализовано више од 43 милијарде динара (више од 40% буџета) што је драстично убрзање у односу на исти период прошле године, када је било исплаћено тек 14% новца.
Илустрација: Захваљујући подршци државе за 12 месеци је набављено више од 25.000 квалитетних приплодних грла, чиме се директно јача производња и подиже конкурентност домаћег сточарства
У извештају министарства истиче се да је забележен раст броја регистрованих пољопривредних газдинстава, као и значајно повећање учешћа младих и жена у пољопривреди, што показује да сектор постаје све атрактивнији и одрживији.
Календар подстицаја
У претходних годину дана министарство је радило на „увођењу реда и одговорности на тржишту“, а донете су кључне мере које за циљ имају подршку првих пољопривредника.
Календар подстицаја: Први пут уведен 2026. године омогућава пољопривредницима да унапред планирају производњу, јер знају када тачно могу очекивати државну помоћ што им пружа већу сигурност и предвидивост у пословању.
Правдање рачуна: Уведена је обавеза правдања подстицаја рачунима у биљној производњи. Ово је мера контроле како би се осигурало да новац добију они који заиста обрађују земљу. На овај начин додатно је ојачана контрола трошења буџетских средстава и обезбеђено да подршка стигне до оних који заиста обрађују земљу.
Писани уговори: Уведени су обавезни писани уговори између произвођача и откупљивача, што би требало да стави тачку на усмене договоре који су често ишли на штету сељака.
Ознака „100% из Србије“: Ова ознака гарантује домаће порекло, помажући потрошачима да лакше препознају и одаберу домаће производе.
Јасно означавање биљних уља: Произвођачи су сада у обавези да јасно истакну ако производ садржи палмино или друго биљно уље, чиме се штити и здравље потрошача и интерес правих произвођача млека.
Безбедност хране
Систем контроле безбедности хране је значајно унапређен, наводи се у извештају. Бројке су импресивне:
Пољопривредна инспекција спровела је више од 15.401 контролa у свим областима надзора, док је фитосанитарна обавила 140.645 контрола.
Ветеринарска инспекција обавила је око 203.573 надзора, а из промета је повучено и уништено преко 102 тона небезбедне хране животињског порекла.
Почео је процес обуке за 60.000 пољопривредника за безбедно коришчење средстава за заштиту биља, како би се смањило присуство пестицида и његових остатака у воћу и поврћу.
Илустрација: Убрзано се ради на плановима за више инфраструктурних пројеката за наводњавање
У министарству посебно истичу да су отворена нова извозна тржишта (Тунис и Либија), али и да су српски прехрамбени производи, али и вино и ракија представљени на највећим светским сајмовима.
Климатске промене
Све израженије климатске промене које утичу на српске пољопривреднике је област која је у посебном фокусу министарства. Захваљујући кредитима из Абу Дабија, Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) и Саудијске Арабије, започети су или се настављају велики инфраструктурни пројекти који ће обезбедити:
- Наводњавање додатних хиљада хектара у Војводини, централној и западној Србији.
- Завршетак брана и акумулација „Ариље – Сврачково“ и „Селова“, које ће до 2030. обезбедити пијаћу воду за преко милион људи у Нишу, Ариљу, Пожеги, Лучанима, Горњем Милановцу, Чачку, Прокупљу, Куршумлији и другим местима.
- Почетак радова на брани „Памбуковица“ за заштиту од поплава Колубарског слива.
Изградњом ових система се повећавају пољопривредне површине које се могу наводњавати што је у условима климатских промена веома значајно за сигурну пољопривредну производњу.
У сектору шумарства, пошумљено је 50 хектара, изграђено 130 км шумских путева, а кроз пројекат Форест Инвест планира се садња нових 7.000 хектара шума отпорних на климатске промене.
Усвојени кључни закони
У претходних годину дана усвојена су и четири кључна закона којима се унапређује правни оквир у пољопривреди. У питању су: Закон о органској производњи, Закон о службеним контролама, Закон о стављању на тржиште дрвета и дрвних производа и Закон о семену и садном материјалу пољопривредног и украсног биља, а у припреми је 10 нацрта закона. Овим се наставља процес усклађивања домаћег законодавства са прописима и стандардима Европске уније, што ће, између осталог, омогућити лакши извоз српских производа на европско тржиште.
Одобрено 3.342 кредита
У периоду од 22. маја 2025. године до 31. децембра 2025. године, по захтевима за кредитну подршку за 2025. годину, одобрено је укупно 3.342 кредита, у износу од 7.721.958.836,77 динара средстава банке. Према намени кредита одобрено је и исплаћено субвенција за:
- 1.793 кредитних захтева за репроматеријал и ђубриво – исплаћене субвенције у
износу од 455.539.124,05 динара; - 540 кредитних захтева за сточарство – исплаћене субвенције у износу од
161.367.803,69 динара - 924 кредитних захтева за механизацију – исплаћене субвенције у износу од
432.868.704,29 динара - 85 кредитних захтева за сточну храну за животиње – исплаћене субвенције у
износу 23.126.084 динара
СРБИЈА НЕ УВОЗИ ПРОИЗВОДЕ СА ГМО
Министар Гламочић је истакао да Србија доследно поштује закон о забрани ГМО.
– Не увози Србија производе са ГМО. Људи не знају да се домаће животи у појединим земљама хране ГМО кукурузом, али њихово млеко и месо не садржи ГМО што су потврдиле и анализе, па се ово месо млеко третира као и свако друго месо и млеко – објаснио је министар Гламочић.
Извор: https://biznis.kurir.rs/info-biz/9974319/kako-su-podsticaji-unapredili-srpsku-poljoprivredu-u-2026-godini