Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде у техничком мандату Драган Гламочић оценио је данас да ће ова година у Србији, када је реч о пољопривреди, бити једна од бољих у односу на претходне деценије, иако су, како је додао климатски екстреми направили велике разлике између региона.
Он је новинарима у паузи 20. јубиларног годишњег састанка министара пољопривреде Југоисточне Европе (ЈИЕ), који се одржава данас у Палати Србија рекао да је овогодишњи род свих житарица, односно пшенице, јечма и уљане репице био одличан, као и да је преродило и воће и поврће.
„Касније је дошло до смањења приноса кукуруза, али опет је он у вишегодишњем просеку, док се за шећерну репу очекује принос испод просека“, рекао је Гламочић.
Према његовим речима, највећи проблем представља недостатак падавина пред почетак јесење сетве.
„Ми не можемо да уђемо у сетву када је конкретно реч о уљаној репици којуа је већ увелико требала да се сеје, јер она не може да се обави без минималне количине падавина“, рекао је Гламочић и подсетио да се последњих година у Србији уљана репица сеје на више од 50.000 до 60.000 хектара и постаје стратешка култура.
Гламочић је указао и на велике регионалне разлике у количини падавина, наводећи да су поједини делови јужно од Саве и Дунава имали добре услове за биљну производњу, док су северни делови земље, посебно Банат и поједини други региони, били тешко погођени сушом.
„Разлике су толико велике да ове године имате људе који су имали рекордне приносе, а имате и оне којима је суша узела све“, рекао је Гламочић.
Илустрација: Узгајивачи кајсија ове године имали су рекордан род
Према његовим речима, због великих регионалних разлика сама аритметичка средина приноса не показује комплетну слику стања у пољопривреди.
„Аритметичка средина је добра, али није свеједно да ли ћете бити на минимуму или на максимуму“, закључио је Гламочић.
Јубиларни 20. годишњи састанка министара пољопривреде Југоисточне Европе( ЈИЕ) се одржава данас у Палати Србија који је организовало Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Србије заједно са Сталном радном групом за регионални рурални развој земаља ЈИЕ (SWG) окупио је министре, шефове делегација и високе представнике ресорних министарстава из Северне Македоније, Црне Горе, Босне и Херцеговине, Републике Српске, Мађарске, Молдавије и Албаније, као и Немачке, Француске, Велике Британије, Чешке, Словеније и Аустрије.
Присутни су и представници Европске комисије, Немачке организације за међународну сарадњу (ГИЗ), Организације УН за храну и пољопривреду (ФАО) и Савета за регионалну сарадњу (RCC).
На састанку је истакнуто да је пољопривреда у Србији сектор привреде са високим потенцијалом, са скоро 40 одсто становништва које живи у руралним подручјима, преко 500.000 газдинстава и 3,3 милиона хектара пољопривредног земљишта које се обрађује.
Илустрација: Суша поново обрала кукуруз
Наведено је и да већина пољопривредне производње у Србији потиче од биљне производње, која чини око 70 одсто укупне вредности, док сточарска производња чини око 30 одсто.
Према објављеним подацима око 372.000 људи је запослено у пољопривреди што је око 13 одсто укупне запослености, али посматрано у ширем контексту, преко 1,1 милион људи је ангажовано на пољопривредним газдинствима, од тога, 43 одсто су жене, које су носиоци 23 одсто газдинстава.
Просечна старост носилаца газдинства је 60 година, док је тек сваки 11. носилац млађи од 40 година.
Извор: https://www.euronews.rs/biznis/privreda/245228/glamocic-dobra-godina-za-poljoprivredu-problem-susa/vest