У Србији је почела сетва шећерне репе која би ове године требало да буде засејана на око 30.000 до 32.000 хектара. Произвођачи у нову сезону улазе уз подршку прерађивача кроз обезбеђен репроматеријал и финансијске авансе, а очекивана откупна цена износи око 45 евра по тони, каже за Бизнис.рс агроекономски аналитичар Бранислав Гулан.
Према подацима Републичког завода за статистику, у 2025. години површина под шећерном репом износила је 34.382 хектара и за 26,6 одсто била је мања од оне из 2024. године, што је најмање у последњих 20 година.
Захваљујући солидном приносу од 52,5 тона по хектару, упркос сушним условима, укупна производња износила је нешто више од 1,8 милиона тона. Током 2025. године извоз шећера је забележио пад од 43 одсто у односу на 2024. годину и износио је 44.867 тона.
Нашим произвођачима не иде на руку пад цене на европском и светском тржишту као последица велике производње у Бразилу, Индији и Тајланду, што домаћи шећер чини мање конкурентним на ЕУ тржишту.
“Европска индустрија шећера суочава се са једном од најтежих криза у последњих неколико деценија, а последице су већ видљиве. У више држава чланица најављено је затварање најмање пет шећерана, док поједини погони разматрају потпуну обуставу прераде. Главни проблем представља оштар пад цена шећера на европском тржишту, које су у појединим земљама пале испод увозне паритетне цене. Истовремено, залихе шећера налазе се на веома високом нивоу, што додатно притиска тржиште и смањује простор за опоравак сектора”, наводи се у извештају Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде.
Илустрација: У 2025. години површина под шећерном репом износила је 34.382 хектара и за 26,6 одсто била је мања од оне из 2024. године
Како се прецизира, након неколико година снажне производње и добрих приноса, тржиште је презасићено, док је потражња ослабила услед промена у потрошачким навикама, смањене употребе шећера у прехрамбеној индустрији и јаче конкуренције из увоза.
“Иако би затварање производних капацитета требало да допринесе смањењу понуде и стабилизацији тржишта, у кратком року оне значе губитак радних места и пад домаће производње”, истиче се.
Гашење шећерана у Србији и региону траје деценијама
Агроекономски аналитичар Бранислав Гулан у разговору за наш портал истиче да је у Србији и региону тренд промена у овом сектору очигледан деценијама уназад. Некада је у Србији радило 14 шећерана, у Хрватској четири, у Босни и Херцеговини две, а у Словенији једна. Данас је тај број сведен на свега неколико активних погона. Такође, драстичан пад броја шећерана забележен је и у Европској унији, која је почетком 2000-их имала 257 шећерана, а 2020. године свега 96.
“Пре више од две деценије у Србији је било 14 шећерана укупног капацитета прераде до 700.000 тона шећера годишње. Након 2002. године продајом шећерана започео је процес приватизације, па се данас производња шећера одвија у Црвенки, која је власништву грчке компаније Хеллениц Сугар и у два погона компаније Суноко у Врбасу и Пећинцима, који послују у оквиру МК групе”, истиче Гулан и додаје да је Србији за домаће потребе неопходно око 200.000 тона шећера годишње.
Када је реч о региону, наш саговорник каже да је последња у низу угашена Творница шећера Осијек, чији је дневни капацитет прераде износио и до 7.500 тона дневно. Пре ње са радом је престала шећерана у Вировитици, па је у Хрватској остала још само једна у Жупањи.
“Не можемо а да не споменемо Фабрику шећера Бијељина, која је имала највеће прехрамбене капацитете у читавој Босни и Херцеговини. Она је приватизована 2010. године, а пет година касније покренут је стечајни поступак и од тада се безуспешно продаје”, објашњава Гулан.
Илустрација: Шећеране у региону гасе се једна за другом
Он напомиње да је и Словенија остала без домаће производње шећера још 2006. године, када су угашени погони шећеране у Орможу.
“Из кругова произвођача долази информација да је Европска унија кроз мере реструктурирања у велике шећеране уложила значајна средства, тачније 5,6 милијарди евра. Зато данас велики играчи могу да преживе ударе на тржишту, али је легитимно питање да ли постоји могућност да наше шећеране и наш шећер без оваквих улагања уопште буду конкурентни”, закључује Гулан.
Губитке забележили и водећи произвођачи
Од укупно 15 регистрованих компанија за производњу шећера у Србији, чак седам је током 2024. године пословало са губитком, док се четири налазе у стечају, а једна у процесу ликвидације, док су три микро предузећа пријављена у овој делатности, али практично немају активно пословање, показују подаци бонитетне куће ЦомпанyЊалл.
Посебно забрињава чињеница да су и највећи произвођачи шећера, након вишегодишњег стабилног и позитивног пословања, први пут забележили губитке.
Највећи произвођач, Суноко, у 2024. години остварио је приход од око 20,37 милијарди динара, али уз губитак од 934,5 милиона динара. Сличан тренд бележи и фабрика шећера Црвенка, која је са приходима од 9,4 милијарде динара забележила још већи минус – готово 1,4 милијарде динара.
Међу ретким фирмама које су пословале позитивно издваја се Мега плус из Новог Села код Врњачке Бање, са добити од 15,2 милиона динара, као и Беро из Новог Пазара, који је остварио скромну добит од 469 хиљада динара. Позитиван резултат, иако симболичан, бележи и предузеће „7. јули“ из Црвенке.
Са друге стране, низ компанија бележи озбиљне финансијске проблеме. Фабрика шећера Шајкашка пословала је са губитком већим од 219 милиона динара, док је некадашњи индустријски гигант Прва српска фабрика шећера Димитрије Туцовић у Београду – 1898, која је у стечају, али активна, забележила минус од преко 182 милиона динара.
У стечају су и фабрике шећера у Зрењанину, Пожаревцу и Сенти, које углавном бележе минималне приходе и негативне резултате.
Збирни приход сектора у 2024. години износио је 30,38 милијарди динара, што представља пад од око 24 одсто у односу на 2023. годину, када је приход био 40,01 милијарду динара. Укупна добит сектора у 2024. години забележила је губитак од 2,72 милијарде динара, док је годину раније остварен профит од 4,62 милијарде динара, што представља пад од готово 159 одсто.
Целокупна слика сектора указује на дубоку кризу домаће шећерне индустрије, а чињеница да су и водећи произвођачи први пут били у минусу додатно појачава забринутост за будућност ове гране прехрамбене индустрије у Србији.
Извор: https://biznis.rs/vesti/srbija/secerna-industrija-u-minusu-hoce-li-ovogodisnja-proizvodnja-doneti-oporavak/
ФОТО: Pixabay