Задруга је правно лице засновано на добровољном удруживању физичких лица, која послују на задружним принципима, узајамне помоћи, демократије, једнакости, праведности, солидарности и одговорности, а својим пословањем остварују своје економске, социјалне, културне и друге интересе. Из саме суштине задругарства може се закључити да овај вид предузетништва обухвата широк садржај рада и широке могућности удруживања. Земљорадничке задруге током свог пословања, производе, откупљују, продају пољопривредне, прехрамбене и друге производе задруге и задругара и снабдевају задругаре репро-материјалом, средствима за производњу и другом робом.
Основа за задружно организовање могу бити и штедња и могућност кредитирања. Свака задруга у основи је сервис произвођача, који обједињује потребе за инпутима, књиговодством, едукацијом задругара, дорадом и подизањем вредности задружног производа и продајом финалног производа. Економски интерес задругара је главна снага задружног пословања. Задругарство настоји да сваког члана учини власником и унапреди његово учешће у систему, како би развио способности рада за своје и заједничко добро. Тако изграђени пословни односи и међузависнот задругара доводи до тога да сваки појединац радећи што боље за себе истовремено ради и за просперитет задруге.
Задружни силос у Србији
Задругу може основати најмање пет задругара и то на оснивачкој скупштини, закључењем уговора о оснивању, усвајањем задружних правила и избором органа. Задругар је физичко лице које је члан задруге и у целости или делимично послује преко задруге, односно лице које преко задруге продаје своје производе, набавља производе или користи услуге потребне за обављање своје делатности. Задругари приликом оснивања задруге, улажу у задругу улоге, који могу бити новчани и материјални. Улози задругара чине основни капитал задруге. Минимални појединачни улог задругара одређује се задружним правилима и он не мора бити једнак за све чланове задруге. Средства за оснивање задруга које се оснивају без улога задругара, обезбеђују се путем чланарине задругара. Износ чланарине се одређује задружним правилима у једнаком износу за све осниваче, као и за оне задругаре који приступе задрузи након оснивања.
У управљању задругом, задругари имају једнако право гласа по принципу „један задругар – један глас“ у Скупштини задруге. Органи задруге су: Скупштина, Надзорни одбор и директор и бирају се на одређено време које не може бити дуже од 5 година, са могућношћу поновног избора. Скупштина је највиши орган задруге и Скупштину чине сви задругари. Чланове Управног одбора бира Скупштина из редова задругара и састоји се од најмање три члана. Надзорни одбор се такође састоји од најмање три члана и њих бира Скупштина задруге из редова задругара. Директор задруге не мора бити из редова задругара. Скупштина по усвајању финансијских извештаја одлучује о расподели годишње добити задруге.
Задружни магацин у Италији пун пармезан сира
Добит се распоређује утврђеним редоследом; за покриће губитака пренетих из ранијих година, за фондове за различите намене, ако су образовани и за исплату нето добити задругара (осим у случају задруга које послују са чланарином). Износ нераспоређене добити преноси се у наредну пословну годину или се користи за унапређење задруге. Задруге су важне због унапређења пољопривредне производње , очувања животне средине и других аспеката живота у руралним срединама, економских интереса, стимулисања младих да се врате на село и опоравак села.
Аутор: дипл.инг. Радиша Панић, саветодавац ПССС Ваљево