У последњих десетак година увоз хране у Хрватску значајно је порастао и данас достиже готово 6,5 милијарди евра. Све мање домаће хране и све већа зависност од увоза озбиљно угрожава домаћу пољопривредну производњу.
Степен прехрамбене самодовољности наших комшија најбоље осликава оцена да би Хрватска, у случају затварања граница, већ за недељу дана остала без хране. Домаћих производа нема довољно, док се увоз из године у годину повећава.
Представници трговинског сектора истичу да се трговци често означавају као главни кривци за велики увоз, али наглашавају да ситуација није тако једноставна. Указују на то да и део домаће производње зависи од увоза – било кроз готове производе који се потом продају под домаћим брендом, било кроз сировине неопходне за производњу. Како наводе, трговци настоје да набављају робу из домаћих извора кад год је то могуће, али је проблем у томе што на тржишту нема довољно воћа, поврћа, свињског и јунећег меса.
Осим меса, међу најзаступљенијим увозним производима налази се и млеко. Из пољопривредног сектора упозоравају да домаћег млека има све мање и да је стање из годину у годину све лошије. Процене су да домаћа производња покрива тек око 40 до 45 одсто потреба, нарочито када је реч о дуготрајном млеку, јер су прерађивачки капацитети ограничени на свега неколико већих и средњих млекара.
Илустрација: Ситауција у млечном говедарству је из године у годину све гора
С друге стране, производња житарица и уљарица представља најсветлију тачку домаће пољопривреде. Хрватска извози кукуруз, пшеницу и соју, али производе добијене њиховом прерадом поново увози. Тако се увозе побољшивачи за пшеницу, брашно и готово тесто, због чега се најављују нова улагања у млинарску индустрију на свим нивоима производње.
Декан Агрономског факултета Александар Мешић упозорава да се један од кључних проблема крије у застарелом приступу пољопривреди. Како истиче, време је за промену правца развоја, јер досадашњи начин рада није дао очекиване резултате. Он наглашава да Хрватска има потенцијал за квалитетну и конкурентну производњу, али да без додатног знања и модернизације неће моћи да парира развијеним земљама.
Хрватска пољопривреда има потенцијал, али пред њом је озбиљан посао уколико жели да достигне ниво земаља попут Немачке, Данске или Холандије. У супротном, ослањање на увоз из тих држава остаје једина опција.
Извор: https://www.seebiz.eu/trzista/zasto-nemamo-dovoljno-domace-hrane/318341/