Како до државних субвенција за домаће производе и јачање извоза

Развојна агенција Србије има два кључна правца деловања – подршку домаћим и страним инвестицијама, укључујући проширење производних капацитета, као и подршку микро, малим и средњим предузећима и предузетницима, кроз различите програме и видове помоћи.

Често у јавности влада фама да субвенције које подразумевају инвестиције и запошљавање углавном добијају стране компаније, међутим, према речима Николе Јанковића из Развојне агенције Србије, домаће фирме су по броју пројеката, од када програм постоји и спроводи се, заправо у већини.

„Развојна агенција Србије има два фокуса: једно је привлачење инвестиција, не само страних – то је битно нагласити – већ и домаћих инвестиција, подршка за ширење капацитета својих производних, а други сектор се бави фокусом подршке микро, малим и средњим предузећима“, рекао је он.

Међутим, стране компаније долазе са већим пројектима и инвестицијама, па већи део подршки и подстицаја одлази њима, али су, по броју пројеката, домаће компаније дефинитивно водеће.

Како каже, у сектору за мала и средња предузећа увек влада интересовање, а средства се додељују након објављивања јавног позива.

„Главни фокус рада читаве агенције јесте подршка производним компанијама у различитим секторима, од аутомобилске и машинске до електронске индустрије“, додао је Јанковић.

Стручни савети постају све потребнији
Одговарајући на питање шта је најпотребније пољопривредницима, саговорник каже да се, када је реч о програмима првенствено намењеним малим и средњим предузећима, подршка углавном односи на опрему, али да домаће компаније све више схватају значај стручних савета.

Дијагностиковање предузећа подразумева директан одлазак у компанију, обилазак производног погона и сагледавање административних и других процеса, како би се утврдило шта је предузећу потребно.

„Тако да се креће од опреме, али често уз подршку како наших колега, тако и екстерних консултаната, се дође до тога да је њима заправо било потребније нешто друго, можда да промене амбалажу за производ за одређено тржиште, да у неки од својих производних или других пословних процеса додатно усаврше како би били сам тај производ конкурентнији“, рекао је Јанковић.

Илустрација: Развојна агенција Србије није једина државна институција која пружа подршку, већ да читав сет програма подршке и субвенција нуде и Министарство привреде, Министарство пољопривреде и Фонд за развој

Говорећи о програмима, истакао да су програми ограничени расположивим средствима и да се реализују путем јавних позива. Он је навео главне програме за које влада највеће интересовање, међу којима су подршка развоју ланаца добављача и програм подршке интернационализацији, односно промоцији извоза.

Како каже, подршка развоју ланаца добављача важна је за развој српске економије, јер није циљ само довођење страних мултинационалних компанија, већ и укључивање домаћих фирми из различитих сектора у њихове ланце набавке.

На тај начин домаће компаније, након што добију сертификат да су способне да буду добављачи одређене мултинационалне компаније, често добијају могућност да снабдевају и њене производне погоне у другим земљама.

Додао је да постоје и различите активности да би се подржао извоз, од организације сајмова, наступа на сајмовима, контроле квалитета.

„Сертификати играју јако важну улогу. Иако већина наших компанија главне ИСО сертификате већ поседује, у зависности од тржишта, посебно Европе као нашег највећег тржишта, прописи се често мењају. Наше фирме морају да прате те промене и да се прилагођавају“, констатовао је он.

Он је додао да Развојна агенција Србије није једина државна институција која пружа подршку, већ да читав сет програма подршке и субвенција нуде и Министарство привреде, Министарство пољопривреде и Фонд за развој.

Извор: https://www.euronews.rs/biznis/agrobiznis/238173/ras-domace-firme-vode-po-broju-projekata-za-subvencije/vest

Related posts

АЛГОРИТАМ ЗНА КАДА СТЕ СПРЕМНИ ДА ПЛАТИТЕ ВИШЕ: НОВА ПРАВИЛА ИГРЕ У СУПЕРМАРКЕТИМА

Београдске кланице за товљенике плаћале 60 динара мање по килограму, пилетина на пијацама задржала цену

Парадајз на кванташу за седам дана са 150 на 250 динара, купус на београдским пијацама остао 100