Нови Сад – Поводом 130 година задружне традиције у Србији, на Међународном пољопривредном сајму у Новом Саду одржана је свечана промоција књиге „Будимо прави задругари“, у организацији Задружног савеза Србије, Задружног савеза Војводине и Удружења новинара за пољопривреду АГРОПРЕСС.
Скуп је окупио представнике задружног сектора, државних институција, струке, академске заједнице и пољопривредних произвођача, а у фокусу разговора били су будућност задругарства, положај сточарства, удруживање пољопривредника и потреба за већим инвестицијама у прераду и производе са додатом вредношћу.
Отварајући скуп, председник АГРОПРЕСС-а и модератор програма Горан Ђаковић истакао је значај очувања задружне идеје у времену великих изазова за српски аграр, нагласивши да су удруживање, знање и међусобна сарадња један од кључева опстанка домаћих произвођача.
Председник Задружног савеза Србије Никола Михаиловић подсетио је да задругарство у Србији има традицију дужу од једног века, али и да је данас потребније него икада. Он је поручио да без удруживања нема стабилне пољопривреде, посебно у секторима сточарства и млекарства, који пролазе кроз озбиљне изазове. Говорећи о положају пољопривредника, истакао је да задруге малим произвођачима дају снагу коју као појединци не могу имати на тржишту.
Посебна саветница министра пољопривреде Милица Јанковић поручила је да Министарство пољопривреде подржава развој задругарства и да пољопривредне саветодавне и стручне службе активно помажу произвођачима који желе да се удруже. Она је истакла да су задруге важне јер пољопривредницима доносе већу преговарачку снагу, лакши приступ подстицајима и бољу позицију приликом конкурисања за домаће и европске фондове.
Председница Задружног савеза Војводине мр Јелена Несторов говорила је о искуствима задруга у Војводини и нагласила да су задруге у последњим годинама поднеле велики терет кризе у пољопривреди. Она је истакла да су многе задруге помогле својим члановима да опстану у времену високих трошкова производње и ниских откупних цена, али и да Србија мора више да ради на преради и финализацији производа, како би већи део зараде остајао самим произвођачима.
Посебну пажњу привукло је излагање проф. др Стамена Радуловића са Факултета ветеринарске медицине Универзитета у Београду, који је говорио о савременом концепту „Једно здравље“, који повезује здравље људи, животиња и животне средине. Он је нагласио да ветеринарска медицина данас има кључну улогу у безбедности хране и очувању јавног здравља, као и да сви произвођачи, без обзира на величину производње, морају испуњавати исте стандарде квалитета и безбедности.
Током скупа поручено је да Србија мора да настави јачање задружног сектора, јер је управо удруживање предуслов за већу конкурентност домаће пољопривреде, стабилније село и сигурнију производњу хране. Учесници су оценили да је неопходно више инвестиција у прераду, модернизацију и едукацију, као и снажнија сарадња задруга, државе и струке.
У оквиру догађаја представљена је и књига „Будимо прави задругари“, која кроз текстове стручњака, професора и представника задружног сектора указује на значај задругарства, његову историју и могућности развоја у савременим условима.