Када се пролази кроз општине Топола и Аранђеловац, неко би одмах упоредио овај наш устанички крај са Тосканом, због прелепих крајолика прошараних виноградима. Обнова виноградарства у овом делу Србије, у претходних двадесетак година је очигледна, али се при томе из вида губи много крупнија слика: да је цела Србија у давној прошлости изгледала као данас овај крај Шумадије и да је производња вина била много већа.
Овде смо извршили поређење података из статистика ФАО за 2020. и пописа винограда из 1889. Подаци за 1889. који су додељени Аустрији, Мађарској и Хрватској нису упоредиви са данашњим јер су територије биле другачије: Аустрији су припадале и Чешка, Словачка, Галиција, Тирол, Далмација, Истра и Словенија; Мађарској је припадала Војводина и Ердељ, а Хрватска и Славонија нису укључивале податке за Истру и Далмацију.
Производњи вина у Србији данас припадају и подаци за Војводину, па је пад производње вина у централном делу Србије оштрији по њиховом искључивању.
У Србији је 1889. произведено 83,2 хиљаде тона вина са 43.305 хектара винограда. Филоксера је већ тада дошла из САД и изазвала је пад производње вина у Француској и брзо се проширила до Србије те је утицала да се смањи производња вина на само 12 хиљада тона у 1901.
Илустрација: У Србији је 1889. произведено 83,2 хиљаде тона вина са 43.305 хектара винограда
Борба против филоксере водила се крчењем старих винограда и садњом нових на американској подлози, те је у 1908. превазиђена производња из 1889. са 85,6 хиљада тона вина.
У 2020. је у Србији произведено 27,3 хиљада тона вина, што је тачно трећина производње од пре више од 130 година!
По производњи вина у 2020. Србија се налазила на 37. месту у свету и била је упоредива са Белорусијом и Турском. Производња је веома променљива у свим земљама па је и ранг земаља колебљив.
Већу производњу вина од Србије од суседних земаља имале су Румунија, Мађарска, Бугарска, Северна Македонија и Хрватска.
Када се упореди производња са 1889. годином све земље са познатим подацима, изузев Србије, имале су раст производње вина. Он је био највећи у Румунији, али је она проширена за Ердељ после Првог светског рата.
Унутар територије Аустро-Угарске једино се са сигурношћу може тврдити да је Хрватска имала већи релативан пад производње од Србије јер је смањење 59% када се пореди тадашња територија Хрватске и Славоније (127.377 тона) и садашње Хрватске (52.500 тона), а која укључује и Истру и Далмацију. Производња садашње територије Хрватске тада је била много већа (да не процењујемо да ли је то 180 или 240 хиљада тона), па је и релативан пад био много оштрији.
Илустрација: Под виноградима смо имали рекордних 130.000 хектара средином педесетих година прошлог века
У Србији је рекордна површина под виноградима била средином педесетих година двадесетог века, када је премашила 130.000 хектара да би се у трећој деценији двадесет и првог века смањила на мање од 20.000 хектара.
Рекордна производња вина била је 1982. године, када је износила 299 хиљада тона. Ниво производње вина у 2020. био је за 91% мањи од рекордног, или, другачије речено, представљао је само 9% рекордне количине.
Извор: https://www.agrotv.net/srpska-proizvodnja-vina-u-2020-i-poredjenje-sa-1889-godinom/
ФОТО: Pixabay