Производња ракије у Србији датира уназад вековима и дубоко је укорењена у српској култури и обичајима. Препознатљива арома и богатство укуса ракије потичу из пажљивог одабира воћа, традиционалних метода дестилације и стручности коју домаћи произвођачи стичу током година. Ова вештина често се преноси с генерације на генерацију, чиме се чува аутентичност и квалитет српске ракије.
Пољопривредни произвођачи који пеку ракију у својим двориштима, односно на пољопривредним газдинствима често нису упознати с прописима који се односе на производњу и продају овог пића. Много је недоумица и нејасноћа јер производња ракије потпада под различите законе и ресоре, али у сваком случају, пољопривредници који је праве за продају требало би да знају да су дужни да се региструју за ту делатност у Регистру произвођача јаких алкохолних пића, као и у Агенцији за привредне регистре.
Велика предност производње ракије је остваривање веће економске користи газдинства за разлику од продаје шљиве као примарног производа воћарске производње те се због тога и велики број пољопривредника одлучује на овакву производњу.
Илустрација: Шљивовица је број 1 кад је у питању ракија у Србији
Пољопривредни произвођач може да производи ракију за сопствене потребе без икаквих ограничења. Такође, могу да је продаје регистрованом произвођачу јаких алкохолних пића, који ће је користити као сировину за дораду и даљу производњу. Уколико пољопривредни произвођач жели да ракију пласира на тржиште, односно да је прода крајњем кориснику, потребно је да и сам буде регистрован за ту делатност, у складу са Законом о јаким алкохолним пићима, као и са Законом о безбедности хране.
Произвођач се региструје у Агенцији за привредне регистре и уписује у Регистар произвођача јаких алкохолних пића, који води Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде. Такође имају обавезу и да се пријаве Министарству финансија ради преузимања акцизних маркица.
Одмах након тога произвођач може да обавља производњу и учествује у промету. Његов главни услов и обавеза је да током производње створи такве услове да производ који пласира на тржиште буде безбедан по крајњег потрошача, односно конзумента.
Произвођач после уписа у Регистар произвођача јаких алкохолних пића постаје субјект контроле инспекције у смислу Закона о безбедности хране и дужан је да гарантује безбедност свог производа.
Произвођач јаких алкохолних пића нема обавезу да ангажује технолога, пошто већина произвођача има довољно знања и искуства, али нема ни препреку да га ангажују како би им водио производни процес или унапредио квалитет.
Илустрација: Србија има дугу традицију печења ракије
Када је реч о правилницима који се односе на продају пољопривредних производа са кућног прага, они се не односе на произвођаче ракије.
Правилник о малим количинама примарних производа који служе за снабдевање потрошача, подручју за обављање тих делатности као и одступања која се односе на мале субјекте у пословању храном животињског порекла („Службени гласник РС“ број 111/17) се не односи на произвођаче ракије.
мр Младен Павловић, ПССС Београд
Извор: https://www.agrotv.net/prodaja-rakije-proizvedene-na-poljoprivrednom-gazdinstvu/
