Све о регистрацији, прописима, правама и обавезама
Производња хране у Србији је све уноснији и исплативији посао. Према члановима 15. до 17. Закона о безбедности хране републике Србије, али и прописима Европске уније сви произвођачи, прерађивачи и продавци хране за људску употребу и хране за животиње дужни су да се упишу у Централни регистар објеката у пословању храном који је под директном капом Министарства за пољопривреду, шумарство и водопривреду. Непријављивање објекта у Централни регистар повлачи са собом прекршајну одговорност и казне за физичка лица (30.000 до 50.000 динара), за предузетнике (250.000 до 500.000 динара), као и одговорност за привредни преступ за правна лица за које је запрећена новчана казна од 300.000 до 3.000.000 динара.
Шта је Централни регистар објеката у пословању храном?
Централни регистар представља електронску базу података коју води Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде. У њој се налазе подаци о објектима у којима се врши производња, складиштење или промет хране (адреса, власник, ПИБ, матични број и остали подаци прописани правилником о садржини и начину вођења централног регистра).Регистрацију су дужни да изврше сви субјекти у ланцу производње и продаје хране, без обзира да ли је у питању производња, прерада или трговина. Ова обавеза укључује и трговине мешовитом робом на мало.
Сврха Централног регистра је праћење безбедности хране, анализа ризика, као и едукација субјеката у пословању храном и другим лицима заинтересованим за безбедност хране у нашој земљи. Централни регистар служи и као један од извора података за планирање инспекцијских контрола. Слични регистри воде се и у земљама Европске уније, па је Србија своје прописе усагласила са европским законима по овом питању.
Како је у Србији у току интензивна дигитализација, упис објеката у Централни регистар омогућен је и електронским путем, осим оних који се уписују у складу са посебним прописом.
Како се врши упис и потребна документација
Захтев за упис у регистар подноси се Министарству пољопривреде, прецизније сектору пољопривредне инспекције и то на већ прописаном обрасцу који мора да прати и документација на основу које се може проверити тачност података објекта који се региструју. Захтев се попуњава у једном примерску и то за сваки објекат посебно. Уз попуњени захтев неопходно је приложити и очитану личну карту одговорног лица за поменути објекат, копију решења из АПР, копију ПИБ и доказ о уплаћеној такси (копија уплатнице не мора бити оверена у банци или пошти). Укупан износ таксе за упис једног објекта износи 990 динара, за два 1.280, за три 1.600 а за сваки следећи се такса увећава за 330 динара и може се уплатити збирно за више објекта.
Осим праћења безбедности хране током производног процеса Централни регистар је важан извор података и за пољопривредну инспекцију која на основу ових података врши надзор над објектима у којима се производи, прерађује, или продаје храна. Сектор пољопривредне инспекције обавља послове надзора над применом закона и других прописа у оквиру Министарства пољопривреде, шумарства и пољопривреде. Инспекција обавља бројне послове који се односе на пољопривредно земљиште, контролу додељених подстицајних средстава у овој области како би се избеле злоупотребе и заштитили истински произвођачи којима су средства и намењена за покретање или даље унапређење производње. Пољопривредна инспекција задужена је и за проверу органске производње, сточарство, вино, ракију, алкохолна и безалкохолна пића, контролу јавних складишта и обрађивача дувана и произвођача дуванских производа са унутрашњим организационим јединицама и многе друге послове везане за пољопривреду.
На самом сајту Централног регистра осим образаца за пријаву објеката могу се пронаћи прецизни прописи о безбедности хране, али и корисни савети за све они који се налазе у ланцу производње хране. Посебан део намењен је потрошачима који могу да се информишу о својим правима, којој инспекцији и како да пријаве одређени прекршај, као и да на лицу места пријаве неправилности које су уочили у објектима производње или продаје хране. Једном речју Централни регистар објеката у пословању храном је много више од обичног регистра већ вредан извор информација, како за све оне коју учествују у ланцу производње и продаје хране, тако и за саме крајне потрошаче којима се гарантује апсолутна безбедност хране која се производи и продаје у нашој земљи.
