Влада Србије, изменом уредбе, поново је одлучила да на снази остане ограничена цена од 219,99 динара за сунцокретово уље у малопродаји. За ово има разлога јер је уље од сунцокрета услед поремећаја на тржишту један од производа који највише недостаје, посебно у Европи. Најављено је недавно да ће домаћи пољопривредни произвођачи моћи да рачунају на додатне државне подстицаје за сејање сунцокрета, а они би могли да буду уплаћени до краја године. Према неким информацијама, до сада је пристигло више од 30.000 захтева за ову меру.
Како је објавио утицајни немачки аграрни портал „Агрархојт”, Европска унија дефинитивно је зависна од увоза сунцокретовог уља које не могу да замене други слични производи на тржишту.То се јасно видело у првом тромесечју ове године када су, због рата у Украјини заустављене или драстично смањене испоруке из те земље и када је кренула јагма да се на европско тржиште допреме што веће количине. Негде у том периоду извоз зејтина из Србије у само неколико дана био је повећан за више од сто одсто, па је била уведена и привремена забрана извоза. ЕУ је, иначе, из Украјине увозила чак 86 одсто овог производа.
Илустрација: Српски ратари све више сеју сунцокрет
Немачка је такође на листи држава које набављају значајне количине зејтина. Међутим, фотографије празних полица супермаркета у објављеним у медијима учиниле су своје. Пољопривредници су протеклог пролећа спонтано почели да се опредељују за ову културу како би искористили прилику за бољу зараду. У једном тренутку чак није било довољно семена.
Да је Србија велики произвођач, указује и податак да су овог пролећа пољопривредници у Србији науштрб других култура посејали сунцокрет на 250.000 хектара, док је 2021. површина под овом уљарицом била од 210.000 до 215.000 хектара. У последњих неколико година најбоља жетва била је 2019. године.
Извор: https://www.politika.rs/scc/clanak/527494/suncokret-ulje-cena
ФОТО: Pixabay
