Затворено 17 пекара због неодговарајуће хигијене

Аутор: Gdjakovic
286 посета

Сваке године се у просеку 25 пекара затвори због хигијене, а проблема има и са декларисањем и означавањем производа. Од почетка године на нашем тржишту је затворено 17 пекара због неодговарајуће хигијене и то је неки просек јер се у последњој деценији сваке године из истих разлога стави катанац на 25 објеката. Осим хигијене инспекција Министарства пољоприведе редовно спроводи и све друге контроле – од објекта до производа, сировине, документације, као и система безбедности који су успостављени.
„Прописи су веома стриктни – значи све оно што може да буде микробиолошка, хемијска контаминација, па и физичка – то је све оно што не сме да се нађе и то је оно што ми покушавамо да превенирамо у нашим контролама. Да проверимо које системе надзора су управо ти произвођачи успоставили да се не деси тако нешто”, каже за наш магазин Ненад Вујовић из Пољопривредне инспекције.

Гавез моћни народни лек за чиреве, ране и кости

Квалитет хлеба и пекарских производа је генерално добар, што је, између осталог резултат, сталних контрола.„Годинама уназад радимо анализе података добијених од свих лабораторија које обављају микробиолошке и хемијске анализе и ако за тренутак занемаримо декларације, генерално је ситуација добра. Имамо проблеме са декларисањем и означавањем састава. Јављају се плесни и квасци, имали смо и неколико случајева ешерихије коли, због неадекватне хигијене. Дешавало се да смо имали случајеве да је у пекари добар хлеб, али је хигијена у објекту лоша. Током прошле године смо од око 1000 обављених контрола, неправилности са ХАЦЦП-ом затекли у 17 одсто објеката”, каже Вујовић и додаје да проблема има и са уписом у централни регистар. Надлежној инспекцији је изнад свега, кажу, важна следљивост јер мора да се зна и одакле стижу сировине. На терену је 30 инспектора који свакодневно обављају контроле производних погона хране биљног порекла у целој Србији. На питање како оцењује домаће пекарско тржиште као неко ко годинама уназад има увид у све његове делове, Вујовић каже да је евидентно да се мењају асортиман пекарских производа и навике купаца.

„У понуди је више специјалних врста брашна. Све више је оних купаца који желе и скупље врсте хлеба. Укупна количина промета хлеба није повећана, али су се промениле врсте. Као инспектори примећујемо да је све већи број пекара на дневном нивоу имамо отварање и затварање објеката и промене власника. Разлог је што је пекарство уносан посао и дешава се да људи који имају капитал улазе у тај бизнис несвесни да он захтева много знања и стручну радну снагу које је све мање, објашњава наш саговорник из Министарства пољопривреде. У овом тренутку у Србији имамо око 2700 производних погона. Тржиште карактерише и груписање франшиза и одређених брендова, али је ту и велики број малих произвођача. Идемо укорак са светом.” Вујовић издваја тренд производње специјалних врста хлеба у коме смо, истиче, јако добри. „Уз производњу обавезног хлеба ’сава’ имамо и све друго што потрошачи траже. И даље се суочавамо са проблемом радне снаге, али тако је свуда не само у Србији. Пекарство је тежак посао, али од њега може лепо да се живи и зато би требало да мотивишемо децу да се одлучују за овај позив, јер ће нам пекара увек требати”, каже Ненад Вујовић.

Да ли волите леблебије? Ево зашто треба да их једете

Све је већи број пекара у нашем окружењу, а интересантно је да на дневном нивоу имамо отварање и затварање објеката и промене власника. Разлог је тај што је пекарство уносан посао и дешава се да људи који имају капитал улазе у тај бизнис несвесни да он захтева много знања и стручну радну снагу које је све мање.

Пише: Јелица Антељ,

Извор: Магазин Пекар&Посластичар број 47

Srodni tekstovi

Оставите коментар