Вино је једно од најстаријих пића у људској историји. Први писани трагови о „нектару богова“ како га још зову датирају из 4.000 године п.н.е. Према званичним статистикама глобална производња вина вреди 340 милијарди долара, а процењује се да ће индустрија вина до 2028. вредети невероватних 456 милијарди долара. Највећи произвођач вина на свету је САД који су прошле године забележили приход од 49, 8 милијарди долара од своје винске индустрије.
Илустрација: Глобална производња вина вреди 340 милијарди долара
Дуга историја превара
С обзиром на огроман новац који се обрће у винској индустрији не чуди што је вино најфалсификованији производ на свету. Међутим, ако сте помислили да су ове подвале изум модерног доба грдно сте се преварили. Још у 19. веку прибегавало се разним триковима како би се поправила боја вина. Најчешће су се додавале бобице зове за јачи интензитет боје белог вина или цвекла како би „поправио“ изглед црвеног. Фалсификатори су често у вино сипали и мало сирћета јер се веровало да остајало вино мора да буде мало прокисло. На вештачки начин вину се додавала патина, али и подизала цена јер што је вино старије то је скупље.
Преварама су били склони и Французи који се поносе својом винском традицијом. Средином 19. века појава филоксере, опасног инсект који уништава винову лозу, многи француски виногради остали су без грожђа. Очајни Французи спас пронашли у неготинском вину. Остало је забележено да су сналажљиви трговци куповали вино у Неготину, потом га мешали с вином из Бордоа и под својом етикетом скупо продавали широм Европе и снабдевали енглеске племиће и двор у Лондону. Познат је био случај Мартина Биргера, великог земљопоседника из Трансилваније, који је поред новчане казне одслужио и затворску казну због фалсификовања 155 хектолитара вина. Да не говоримо о власницима кафана који су често разређивали вино како би добили што већу количину и увећали зараду, чиме су како се верује, нехотице утицали на појаву шприцера. Винских превара кроз историју било је много због чега је, између осталог, уведен концепт заштите географског порекла како би се умањила могућност преваре и утврдила аутентичност и идентитет вина из одређене винске регије. Осим тога правни оквир у већини земаља јасно дефинише правила производње вина са географским пореклом које прописује светска винска организација. Циљ је да у заштити против превараната заједнички делију винари, законодавац и сами љубитељи вина.
Илустрација: Преваранти увек нађу неку рупу у закону
Огромна зарада од подвала
Међутим, преваранти увек пронађу неку рупу у закону. Процена је да се само на тржиште Европске уније годишње пласира фалсификовано вино у вредности од 1,3 милијарде долара што чини око три посто укупне продаје на старом континенту. Оваква вина појављују се свуда код трговаца на мало, у угледним винотекама, продају се преко интернета а дешава се и боца са фалсификованим вином заврши на аукцији. Кривотворење је глобални проблем који навише погађа потрошаче и истинске љубитеље вина, али и саме винаре који трпе велику штету због лоших производа који се рекламирају као висококвалитетни.
Али, изгледа да је преварантима коначно одзвонило и да ће све теже моћи да се баве својом прљавом работом. Наиме, Заједнички истраживачки центар (JRC) основан од стране Европске комисије објавио је Сертификовани референтни материјал (CRM) за проверу аутентичност вина. У питању је CRM названом ERM-AE003. То је хемијска материја са специфичним својствима као што је фракционисање природног изотопа са одређених локација који научници користе у лабораторији при спектроскопским мерењима за одређивање порекла географског вина. Анализом стабилних изотопа не само да се може идентификовати порекло и берба грожђа већ ће омогућити контролним лабораторијима да провере да ли је опис на етикети заиста одговара одређеној години бербе, географском порекла или непријављеном додавању шећера, као и да ли је вино током производње разређивано са водом. На овај начин ће се вршити верификација усаглашености са описом на етикети, али и омогућити лакше и брже откривање фалсификовања вина.
Ово би, како се очекује, требало да врло брзо постане стандард који ће примењивати све земље чланице ЕУ приликом контроле и мерења према званичним методама које су усвојиле Међународна организација за винову лозу и вино (OIV) и Европска унија за анализу вина.
На овај, како се надају винари, коначно ће се стати на пут фалсификаторима вина чиме ће они заштити своју производњу, а потрошачи ће бити сигурни да су купили оригинални производ који су и платили.
Извор: Агробизнис магазин
ФОТО: Pixabay
