Domaće tržište dobro je snabdeveno svežim pilećim mesom i u tom pogledu potrošači mogu biti zadovoljni ponudom, cenama i kvalitetom mesa, pogotovo što bezmalo svakodnevno na akcijama u velikim stranim trgovinskim lancima mogu pazariti svežu piletinu po nižim cenama.
Proizvođači traže da se država umeša i odredi cenu kilograma utovljenih brojlera na veliko, utvrdi koliko je pilećeg mesa potrebno da bi se zadovoljile potrebne ovdašnjeg stanovništva, otvori mogućnost za izvoz, ponovo omogući pravo prečeg zakupa državnih njiva i ukine akcize na tečni naftni gas.U izražavanju tih zahteva domaći farmeri se oslanjaju i na nedavnu izjava nemačke kancelarke Angele Merkel da je nedopustivo da kilogram bataka košta dva evra i da se mora stati na put trgovinskim lancima koji diktiraju cene mesa ispod ekonomske izdržljivosti proizvođača.
„I kod nas ima toga da trgovci uslovljavaju klanice niskim cenama“, kaže Dragan Ješić, predstavnik tovljača pilića iz opštine Žitište, gde u 11 sela ima 54 farme i u turnusu se utovi 1.050.000 brojlera.
„Kilogram žive vage sada se kreće između od 60 i 70 dinara, što je ispod proizvođačke cene. Pre dva-tri meseca živa vaga koštala je između 110 i 115 dinara, što je omogućavalo da se ostvari solidna zarada“, kaže on.
Dodaje da sada klanice odbijaju živinare, pod izgovorom da meso ne mogu prodati uprkos ugovorima koje imaju.
„Cena je pala jer se zaista pojavio višak brojlera, ali su višak napravili klaničari i mešaone hrane, koji su, u trci za zaradom, ugovorili obiman tov koji prelazi domaće potrebe, a viška pilića ima i zato i što trgovinski lanci određuju cenu mesa koja ne odgovara ni klaničarima ni nama. Zato je potrebno da država odredi pravila poslovanja u lancu tova“, kaže Ješić.
Po proceni farmera iz Kaća Danila Vranića, na farmama u Srbiji trenutno ima između 200.000 i 300.000 brojlera koje klanice neće da prime, a ni farmeri neće da ih prodaju za 65 i 70 dinara kilogram jer tov jednog pileta košta stotinu dinara.
„Pravimo gubitke jer hranimo brojlere koji jedu više hrane nego u turnusu, a nemamo mogućnosti da nađemo drugo tržište“, objašnjava on.
Direktor preduzeća „Premijum čiken”, nekadašnjeg „Agroživa”, Saša Stojanović ističe da zaista postoje problemi o kojima farmeri pričaju, da sadašnja situacija kvari poslovne odnose i da tu granu privređivanja treba urediti da bi se moglo nastaviti raditi.
Stojanović kaže da ima pritisaka stranih trgovinskih lanaca u pogledu diktiranja cene piletine ispod ekonomske održivosti, ali da diktat nije jedini koji nanosi štetu tovljačima i klaničarima.
„Naša zemlja trebalo bi da suzbije sivu ekonomiju jer ima veliki broj malih neregistrovanih farmi koje piletinu prodaju po pijacama, kioscima brze hrane i mesarama koje ne registruju promet preko fiskalne kase“, istakao je Stojanović.
Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=02&dd=08&nav_id=1652188