Kako bi pospešila tovno govedarstvo u Srbiji, a u momentu kada su najavljena nova tržišta za izvoz goveđeg mesa, država je reagovala povećanjem podsticaja za razne kategorije tovnih goveda. Pošto je za taj posao u stočarstvu najveći problem nedostatak teladi,u poslednje dve godine, pored tradicionalnog simentalca intenzivnije se uvoze tovne rase. Tako su na imanju Novakov iz Žablja, rasprodali sva grla, i muzna i tovna, raznih rasa, i uvezli iz Mađarske goveda rase Aberdin Angus.
Četrdeset junica, koje bi trebalo da krenu da se tele za mesec, dva deo su kontigenta od oko 3.300 tovnih grla koliko su srpski farmeri uvezli prethodne godine. U dobijanju informacija mediji i internet su prevagnuli, ističu Jasmina i Milan Novakov, jer uglavnom su svi stočari pioniri u uzgoju rase Aberdin Angus, koja po mišljenju ovih domaćina ima brojne prednosti: Jasmina Novakov, stočarka Za ovu rasu smo se opredelili iz tog razloga što nije komplikovana, jednostavna je, nije zahtevna. Jede sve što joj se ponudi, može da ide i na pašu. Druga stvar, imamo i stajnjak pošto se bavimo poljoprivredom, tako da sve to jedno drugo povlači.
Milan Novakov, stočar Ovo je isključivo za krava-tele, nije za mužu i nema tih problema kada se oteli da ima problem kao kod muznih krava, neki mastitis ili nešto slično. Jednostavno, ima za tele i to tele odrani onako kako treba. Ona će na pašnjak, ona je za to i stvorena. Miroslav Plavšić, Poljoprivredni fakultet NS Taj novi sistem krava-tele to je mogućnost da se stvarno dobiju telad koja će se toviti. Ti proizvođači drže na pašnjacima telad, uglavnom su to telad koja su iz uvoza, odnosno koja se uvoze te tovne pasmine i kao takvim možemo proširiti dobijanje teladi, ne samo simentalca koji iz nekog mlečnog uzgoja, nego i te tovne rase, koje će kasnije reprodukcijom da se prošire i da imamo mnogo veću proizvodnju goveđeg mesa da bi imali mogućnost izvoza na strana tržišta.
No, najveći kamen spoticanja u praksi i dalje su problemi u plasmanu junadi, kojima domaći klaničari obaraju cenu. To što je država odobrila čitav niz podsticaja za tovljače, zapravo je jedino dobro za stočare, kojima je trenutno subvencija po tovnom grlu i jedina zarada.
Izvor: RT Vojvodina 1
A šta je sa mlečnim govedarstvom, kakva nam je higijena mleka?
Da bi se dobilo mleko ekstra kvaliteta sa prihvatljivim brojem mikroorganizama iz somatskih ćelija, neophodno je preduzeti određene konkretne mere od kojih je pravilna higijena vimena od velikog značaja. Preventivnim merama se eliminišu uzroci upale vimena, infektivnog obolenja krava poznatog kao mastitis. A put do infekcije je sledeći, mikroorganizmi najčešće dospevaju do mlečnih žlezda preko vode, koja se koristi za pranje vimena pre muže. Voda se prilikom pranja sliva niz vime i lako dolazi do sisnog kanala, čime se stvaraju uslovi za unos mikroorganizama. Mleko iz inficiranih delova vimena sadrži bakterije koje mogu da se prenose i na druge krave putem muže, jer jednom kada se nađe na koži bakterije nastavljaju razmnožavanje. Znak upale vimena i mastitisa je i povećan broj somatskih ćelija a upravo one ukazuju na zdravlje životinja, kvalitet i količinu mleka. Kako bi se pojava mastitisa izbegla stručnjaci savetuju farmere da dezinfikuju vime, koristeći takozvanu suvu mužu, postupak u kom se u toku pripreme krava za mužu ne upotrebljava voda. Pre čišćenja vimena preporučuje se proba prvih mlazeva, i ukoliko je procena da je mleko dobro nastaviti sa mužom. Nakon toga neophodno je primeniti dezinfekciju vimena, važan segment higijene jer prema istraživanju korišćenja efikasne zaštite pojava mastitisa može biti smanjena za čak 50%. Zdravo, čisto i negovano vime utiče na opšte stanje mlečnih grla i produktivnost. Ono je ujedno i ogledalo domaćinskog poslovanja svakog farmera.
