U Srbiji je pravo da kada odete kod domaćina prvo što čujete jeste, šta ga muči i koji su problemi. Međutim, naš domaćin na radionici AGREOPRESS-a Slavoljub Marjanović, poznatiji kao Muja, nikako se ne uklapa u taj šablon. Kada smo ušli u dvorište u društvu predstavnika Opštine Obrenovac i Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Muja je čak pustio i suzu radosnicu i dočekao nas rečima: „Hvala Bogu da se neko setio i moje gazdinstvo da poseti i da vidi kako se radi“.
Sada kada ove redove kucam, zaista hvala dragom i milom Bogu što nas je uputio na Mujino imanje, gde smo imali zaista mnogo toga da vidimo i naučimo.
Bez klasičnog novinarskog pitanja i uvodnog razgovora Slavoljub Marjanović domaćin iz sela Ušće, kod Obrenovca nam je rekao: „Slušam narod samo nešto kuka i žali se na državu, a kod mene nije tako, jer znam da i država treba nešto da zaradi, a zaradiću i ja. Kako mogu da ne zaradim kada radim 100 hektara zemlje, nešto je u zakup, a nešto je moje. Tovim junad i isporičim 4 puta godišnje po 24 komada. Jedu moju hranu, sam spremam, ne zavisim od bilo koga i prodajem tenutno junad po 1,9 evra, budu tako po 600 kilograma. I ja sam zadovljan. Ali svaki dan ima posla, samo sa tavana u koš ubacim 500 kilograma kukuruza. Dobro je i rodilo ove godine, sejem preko 10 hibrida i rodilio mi je preko 8 tona kukruza a imam i suncokret, soju, pšenicu. Sve to sin i ja radimo sa porodicom i ne mogu da se žalim. Meni je 70 godina i sve dok sam živ, i dok mogu ja ću da radim“ u jednom dahu i iskreno rekao je za Agrobiznis magazin naš domaćin Slavoljub.
Marjanovići pored stočarstva i ratarstva imaju i povrtarsku proizvodnju. U plastenicima su trenutno spanać i keleraba. Proizvode i drugo sezonsko povrće. Kada im se uđe u dvorište sve je kao u apoteci čisto, a junad očigledno sita i zadovoljna. Hrane ih silažom i koncentratom koji sami spremaju a uveče im daju i slame da jedu.
Koliko je sve ovde skladno i lepo uređeno govori i igra pasa sa junadima i međusobno , tako da je jedan žuća svima privukao pažnju dok se mazio sa juncima i lizao ih, a zatim zabavljao malog ali živahnog terijera. Izgleda da i on ima mudrost svoga gazde da ne ropće već da radi i da se nada dobitku, a i ako izostane doći će sledeći put reče nam dobri Slavoljub Marjanović.
Njegov sin Zoran je vredan i voli da radi, sa njim smo porazgovarali o proizvodnji. Kaže nema ništa da se radi, a da se ne osigura. Ovde su česte pojave nevremena i naravno stoka je osigurana. Pokazuje nam u kakvim uslovima se radi šaljivo govoreći da vide i ovi iz osiguranja ako ne daj Bože neko june strada.
A tu su zaista sa nama bili i predstavnici DUNAV OSIGURANjA, zahvaljujući kojim smo posetili naše domaćine koji se već godinama osiguravaju u ovoj kompaniji. Naravno, nije sve savršeno i lepo ali da se osigura mora. Ako postoji problem treba sesti i razgovarati, nikako ćutati i držati u sebi. Tako je bilo i na ovoj našoj radionici na otvorenom, u skladu sa propisanim merama zbog aktuelne pandemije. Ni maske ni hladno vreme, ni vetar nisu uspeli da nas pomute, da se dobro razumemo i da zaključimo da bez rada nema neke vajde, a bez osiguranja sav rad može da propadne. Bolje je naravno sprečiti nego lečiti, bolje je raditi svoje nego tuđe, bolje je trošititi svoje i davati svojima, pa prodati pošteno. Održaše nam dobru lekciju naši domaćini, ali bilo je lepih i korisinih reči i od gostiju, a i naših saradnika.
Prema rečima direktora GF DUNAV OSIGURANjE u Obrenovcu, Nenada Đurića važno je naglasiti da kompanija pored osnovnog pokrića rizika od grada, požara i udara groma pruža pokriće i od dopunskih rizika oluje, poplave, prolećnog mraza i suše koji usled klimatskih promena sve češće nanose štetu poljoprivrednim kulturama.
“Osiguravanje životinja koje pruža nakanadu za šetu nastalu usled uginuća ili prinudnog klanja u slučaju nesrećnog slučaja ili bolesti i dopunskih rizika kao što je gubitak pri porođaju, gubitak priplodnosti i drugih posebno ugovorenih rizika u skladu sa specifičnostima proizvodnje je osiguranje koje iz godine u godinu ugovara sve veći broj uzgajivača a pre svega manjih gazdinstava, što se može okarakterisati kao pozitivan trend u smislu podizanja svesti o neophodnosti i dobrobiti koja prizilazi iz osiguravanja”, smatra Đurić.
Subvencije koje država obezbeđuje poljoprivrednicima kada je u pitanju osiguranje su jedan od bitnih elemenata kada je interesovanje za osiguravanjem poljoprivrede. U zavisnosti od vrste kulture ili životinje kao i od specifičnosti regiona država i lokalne samouprave vrše refundaciju dela premije osiguranja od 40% do čak 70% uplaćenih sredstava po polisi osiguranja.
U Srbiji se osigurava oko 12 odsto obradive poljoprivredne površine, a tako je i na teritoriji Obrenovca gde je površina obradivog zemljišta oko 31.000 ha i ima 2.958 registrovanih gazdinstava. Prosečna površina gazdinstva je oko 6 ha, a što se tiče mehanizacije ona je u 80% slučajeva starija od 20 godina.
„Kada je u pitanju osiguravanje poljoprivrede, u poslednih pet godina, nakon katastrofalnih poplava koje su zadesile opštinu Obrenovac primatan je konstantan rast premije osiguranja , broja osiguranika kao i sve više kultura odnosno životinja koje se prihvataju u osiguravajuće pokriće. Ako izuzmemo tekuću godinu koja zbog poznatih okolnosti pretnje pandemije Kovid19 nije pratila nivo rasta tržišta osiguranja useva i životinja iz prethodih godina ali je „Dunav osiguranje“ uspelo da zadrži lidersku poziciju osiguravajući površinu od preko 740 ha pod žitaricama, voćem i povrćem, odnosno blizu 300 gazdinstava“ rekao je za Agrobiznis magazin Nenad Đurić.
U periodu od 2015.godine „Dunav osiguranje“ je na teritoriji GO Obrenovac osiguranim gazdinstvima nadoknadilo štetu na prinosima u iznosu od preko 10.000.000,00 din.
Prosečno godišnje grad na teritoriji Obrenovca padne dva do tri puta oštećujući useve na osiguranim površinama od 50-60 ha pod različitim kulturama.
