Pčelari obratite pažnju: Ova bolest uništava saće i med

Аутор: dzonioff
62 посета

Poslednjih odina pčelari se sreću sa sve većim brojem bolesti i štetočina koje napadaju pčele. Razlog je, smatraju stručnjaci, sve veća zagađenost prirode, zbog čega su pčele sve podložnije bolestima. Pored varoze koja je najrasprostranjenija štetočina, poslednjih godina posebno u Italiji primećena i mala buba Aethina tumida  koja izaziva etiniozu. Ova bolest uzrokuje velike gubitke pčelarima, a neki tvrde da je opasnija od varoze i zato mora biti stalno pod nadzorom.

Uzrok bolesti

Uzrok etinioze je mala buba košnice parazit poznat pod imenom  Aethina tumida koja je poslednjih godina sve zastupljenija u patologiji pčelinje proizvodnje. Kako u Praktikumu za pčelarstvo pišu dr Nada Plavša i dr Nebojša Nedić, profesori sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu mužjak je manji od ženki, dug je oko 5,12 mm i širok 3,21 mm. Ženke su nešto krupnije, odnosno duge 5,27 mm i široke 3,25 mm. Zavisno od pola odrasli paraziti su žutobraon do crne boje. Etinioza je prvo primećena u severnoj Americi i južnoj Africi, ali se proširila i u drugim delovima sveta pre svega uvozom inficiranih rojeva. Etinioza se razmnožava i širi unutar pčelinjeg društva, ali za razliku od varoe koja napada pčele, ove bubice se hrane medom, polenom i hranom za pčele koje usled nedostatka iste umiru od gladi. Odrasle jedinke ovog parazita dodatno se hrane preko pčela radilica. Posebno je opasno što se ovaj parazit vrlo brzo širi po košnici. Ženke polažu beličasta jaja veličine 1,4 x 0,26 mm i to najčešće u prostorima između ramova i zida košnice. To predstavlja veliki problem za pčelare koji, ukoliko ne sumnjaju na ovu bolest, često je i ne primete dok parazit već nije zahvatio dobar deo košnice. Nije utvrđeno koliko jaja su sposobne ženke da polože, ali stručnjaci tvrde da je dovoljno dve do tri ženke ovog parazita, pa da dođe do velike inficiranosti društva. Inkubacioni period je prilično kratak svega dva do šest dana, a izlegle larve ove štetočine imaju veliku glavu čime se šteta od pčela. Zanimljivo je da nakon deset do 14 dana kada narastu do prepupalnog oblika napuštaju košnicu i ukopavaju se u zemlju ispod košnice na dubinu od jedan do deset santimetara gde se razvijaju se u lutke.

 Zagađuju med

Razvoj u zemlji traje do sedam dana nakon čega se legu novi adulti. Oni izleću i prva dva dana su izuzetno aktivni  u traženju košnice u koju će se useliti. Posebno ih privlače tamna mesta, a tako sakrivene ove bubice se hrane medom, polenom i hranom za pčele. U stanju su da buše pčelinje ćelije, prave tunele u saću što dovodi do njegovog uništavanja. Osim toga svojim izmetom zagađuju med što dovodi do njegove fermetancije i takav med postaje neupotrebljiv i za pčele, i za čoveka. Fermentisani med kaplje iz ćelija koje su paraziti otvorili i stvara muljevit film unutar košnice. Kod jakih infekcija može se uočiti kako fermentisani med curi iz ćelija saća, kao i iz ulaza u košnicu. Visina štete od ove infekcije, odnosno zaraze pčelinjeg društva malom košničnom bubom zavisi od klime, jačine pčelinjeg društva i drugih uslova u pčelinjaku. Ova buba može da izazove kolaps pčelinjeg legla i dovodi do bežanja odraslih pčela iz jako inficiranog društva. Stručnjaci su utvrdili da ova buba može da napravi veliki problem posebno u područjima sa visokom temperaturom i vlagom vazduha. Osim u samoj košnici može da izazove probleme u objektima za vrcanje meda, čuvanje i skladištenje meda, voska i drugih pčelinjih proizvoda. Košnična buba se može uneti u zemlju i proširiti uvozom matica, rojeva pčelinjih društava, uvozom meda i drugih pčelinjih proizvoda, opreme za pčelarstvo, ali i zrelog voća i biljaka iz zaraženih područja.

Dijagnoza i terapija

Dijagnoza ove bolesti postavlja se detaljnim pregledom košnice, posebno dela između ramova i zida košnice gde se buba najčešće skriva. Kako u Praktikumu za pčelarstvo savetuju dr Nada Plavša i dr Nebojša Nedić, profesori sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu treba povremeno proveravati i zemlju ispod košnice kako bi se uočile larve ukoliko ih ima. U borbi protiv ovih parazita najčešće se koriste hemijski tretmani i to dvojako, tretiranjem košnica i prskanjem zemljišta oko košnica. Radi što bolje efikasnosti stručnjaci ističu da je potrebno oba ova tretmana sprovoditi istovremeno. U košnicama mogu da se koriste i trake impregnirane coumaphos-om ili emulzionim koncentratom 40% permetrina. Ova koncentracija permetrina se koristi i za tretiranje zemljišta oko košnica.

Izvor: Agrobiznis magazin  

0 коментар
0

Srodni tekstovi

Оставите коментар