Zima je period kada pčele zimuju, pa pčelar nema puno obaveza oko košnica. Međutim, ovo je pravo vreme za dodatnu edukaciju posebno kada su u pitanju bolesti ili neuobičajeno ponašanje medonosnih pčela koje za posledicu može imati uginuće velikogbroja pčela čime se dovodi u pitanje opstanak zajednice.
Ne postoji pčelar koji se nije sreo sa pojavom grabeži unutar jedne ili više košnica na pčelinjaku. Opasnost od grabeži je posebno prisutna ukoliko pčelar ređe obilazi košnice. Pčelari razlikuju tihu i akutnu grabež, a obe mogu biti podjednako opasne ukoliko se na vreme ne identifikuje problem.
Šta je grabež?
Grabež je izazvan prirodnim nagonom pčela za opstanak i prikupljanjem hrane za prezimljavanje. Kada u prirodi nastane privremen nedostatak hrane pčele instinktivno istu traže, protivno njihovom prirodnom ponašanju, u pljačkanju drugih zajednica. Kako svaka pčelinja zajednica ima veći ili manji oblik
samozaštite u tom pljačkaškom pohodu često strada deo pčela ili čak i cela zajednica što zavisi od intenziteta i trajanja grabeži. Mlađi neiskusniji pčelari mogu zameniti ples mladih pčela sa pojavom grabeži što dodatno otežava rešavanje ovog problema. Postoji nekoliko načina grabeži među pčelama, ali su najrasprostranjenije dve – tiha grabež koja se pojavljuje postepeno, lagano pojačavajući tempo i akutna grabež koja se pojavljuje iznenada i gotovo ju je nemoguće sprečiti. Grabež se prepoznaje prema samoj aktivnosti pčela na letu ka košnici.
Ukoliko primetite borbu pčela i delove voska, kako i pojačanu aktivnost ispred košnice, ali bez unosa polena to je dovoljan pokazatelj pojave grabeži. Može se izazvati nepažnjom prilikom pregleda košnica kada pčelar ostavi okvir s medom dostupan pčelama pa makar i na kratko. Zato se pregledi košnica moraju
obavljati brzo i samo kada su neophodni. Takođe, važno je proveriti i kakvom je stanju matica. Ukoliko je stara ili uginula, a pčelar to nije primetio na vreme, takva zajednica postaje meta drugih pčela iz susednih košnica koje dolaze da opljačkaju oslabljeno pčelinje društvo. U toj borbi za samoodržanjem može
doći do velikog uginuća pčela što dovodi u pitanje opstanak same zajednice.
Grabež na pčelinjaku nije samo neugodna pojava, već je i jako opasna i ukoliko se ne primeti na vreme može se proširiti na veći broj košnica posebno u periodu kada nema paše. Pčelinje zajednice bez matice ili sa starom maticom podložnije su grabeži, zato je važno naglasiti da pčelinja društva nikako ne
smeju ostati bez matice.
Kako spasiti društvo?
U slučaju pojave grabeži neophodno je brzo delovanje pčelara kako bi se ova neugodna pojava zaustavila. Pre svega napadnutu košnicu treba skloniti sa tog mesta i privremeno je odneti van pčelinjaka. Košnica se smešta u tamnu prostoriju a na njeno mesto u pčelinjaku treba postaviti praznu košnicu. Kako su pčele izuzetno inteligentna bića vrlo brzo, često za manje od sat vremena, shvatiće da je košnica prazna i napadi će prestati. Narednog dana sklonjenu košnicu treba detaljno pregledati kako bi utvrdili razlozi za grabež. Najčešći uzrok je loša zajednica koja se teško može oporaviti. Takvu zajednicu najbolje je
rasformirati, odnosno ukloniti maticu, a ostatak roja spojiti sa jakim društvom. Ukoliko je zajednica dobra, zameniti maticu a košnicu nakon dva do tri dana vratiti na pčelinjak, ali je nikako ne vraćati na staro već je postaviti na novo mesto. Postupak je isti i ukoliko grabež zahvati više košnica. Naučnici nemaju
objašnjenje za ovakvo neuobičajeno ponašanje medonosnih pčela koje inače nisu sklone grabežu, ali se pretpostavlja da uzrok može biti neki genetski poremećaj. U svakom slučaju pčelarima se preporučuje oprez, ali i primena preventivnih mera kako bi se izbegao grabež.
Preventivne mere
Preventiva je uvek najbolja zaštita, jer se sprečava da uopšte dođe do bilo kakvih poremećaja u pčelinjim zajednicima, pa i do grabeži. Da bi se to izbeglo stručnjaci preporučuju nekoliko mera koja su, provereno, dale dobre rezultate. Sužavanje leta i zatvaranje svih nepotrebnih otvora na košnici je prva i osnovna mera. Preporučuju se kraći preventivni pregledi košnica i što manje uznemiravanje pčela. Pravilan razmak između košnica i dva pčelinjaka, kao i držanje samo jakih zajednica su takođe dobri načini za sprečavanje pojavi grabeža.
Prilikom otvaranja košnica, savetuju iskusniji pčelari, treba koristiti prekrivače za košnicu, a posebno treba voditi računa da ne dolazi do rasipanja meda ili sirupa prilikom rada na košnicama.
Izvor: Agrobiznis magazin
