Srbija se opredelila za regionalizaciju, odnosno zoniranje područja koja su zahvaćena afričkom kugom svinja (AKS). Naredba srpskog Ministarstva poljoprivrede podrazumeva da svinjetina iz zaraženog područja ne može da se izvozi, dok su ostala područja slobodna.
Pre nekoliko dana usvojena je i Direktiva za sprečavanje unošenja i širenja ove bolesti sa detaljnim instrukcijama veterinarskim službama za suzbijanje i iskorenjavanje ove bolesti. Posebna pažnja posvećuje se uvozu svinja, svinjskog mesa i prerađevina. Potrebno je da isporuke mesa prate sertifikati koji dokazuju da je pošiljka pregledana pre utovara i da zadovoljava uslove u skladu sa preporukama Međunarodne organizacije za zdravlje životinja (OIE), Evropske komisije i posebnim propisima iz oblasti veterinarstva Srbije.
Uvoz i provoz pošiljki dozvoljen je iz zemalja u kojima nikada nije potvrđena ova bolest, ali i država koje zadovoljavaju kriterijume analize rizika. Jedan od uslova je da pojave bolesti kod domaćih svinja nije bilo u prethodne tri godine. Uvoz se odobrava i iz država u kojima je sprovedena regionalizacija.
Postoje jasno propisani kriterijumi za regionalizaciju kod AKS na nivou Evropske unije. Tako se teritorija deli u četiri zone, u zavisnosti od toga da li je situacija u tom regionu postala endemična, samo registrovana (recimo, kod divljih svinja) ili je reč o području visokog rizika bez prijavljenih slučajeva i bez žarišta AKS, u kojem se primenjuje pojačani nadzor.
Uvoznici ne mogu da dobiju rešenje ukoliko se analizom rizika utvrdi da postoji rizik da se virus prenese i ugrozi zdravlje domaćih svinja. Rešenje za uvoz nije moguće dobiti ni ako proizvodi potiču iz države u kojoj je virus prisutan na više od 50 odsto teritorije.
Kad je reč o izvozu našeg mesa na druga tržišta, nedavno je objavljeno da bi Rusija u narednom periodu mogla ponovo da dozvoli izvoz svinjetine iz Srbije. U avgustu prošle godine ta zemlja je uvela zabranu za plasman našeg mesa zbog pojave afričke kuge svinja u nekim delovima Srbije. Sličan status imamo i kod većine drugih država. Od naše zemlje zatraženo je da ruskoj strani dostavi mapu regionalizacije ove bolesti, odnosno da „ucrta” tačke u kojima virus nije evidentiran kako bi proizvođači iz tih regiona mogli da dobiju dozvolu za izvoz.
– Ta mapa je dostavljena Rusiji. Sada je potrebno da dobijemo i odobrenje regionalizacije od OIE-a, posle čega bi ruska strana mogla da sprovede odluku i dozvoli uvoz – rekao je za „Politiku” ministar poljoprivrede Branislav Nedimović. Istakao je da bi to bilo značajno za desetak domaćih proizvođača koji izvoze u Rusiju jer bi, osim konzervisanih proizvoda i termički obrađenih na 80 stepeni, mogli na rusko tržište da izvezu i sveže svinjsko meso.
Širenje afričke kuge svinja u Srbiji povezano je sa dve okolnosti – virusom koji ulazi u prirodu sa nemogućnošću efikasne kontrole i ljudskim faktorom. O ovoj temi pre dva dana su vođeni i razgovori u Moskvi, na sastanku kojem su prisustvovali šef „Roseljhoznadzora” Sergej Dankvert i predstavnici srpskog ministarstva poljoprivrede. Dankvert je rekao da je borba protiv afričke kuge svinja složen i dugoročan proces. Prema njegovim rečima, u Rusiji su principi regionalizacije i razdvajanja bili efikasan alat za ozbiljno suzbijanje širenja bolesti i povećanje proizvodnje svinjskog mesa. Ta zemlja ima značajna iskustva sa borbom protiv ove bolesti, koja je tamo prvi put registrovana još 2010.
