Удруживање и модернизација једина нада за свињарство у Србији

Аутор: draganadpetrovic
168 посета

Свињарство у Србији се може значајно унапредити, али је за то потребно да се одгајивачи свиња удруже, као и да модернизују своју производњу. Ово су главни закључци на ту тему са конференције „Одржива пољопривреда“ коју су огранизовале амбасаде Данске, Шведске, Финске и Новешке у Србији. Свињарство се већ двадесетак година налази на силазној путањи, а број свиња се од деведесетих година налази у готово константном паду. „Од извозника свињском меса, Србија је постала увозник,“ рекао је професор Витомир Видовић са Пољопривредног факултета.
По подацима Републичког завода за статистику, број свиња се у последње три деценије смањио за трећину.
Проблеми постоје у целој пољопривреди, јер за разлику од земаља са модерним приступом пољопривредној производњи, у Србији је приход по хектару тек „између 1.000 и 1.200 евра а морао би да буде око 15.000 евра“, додаје професор. Са друге стране, Србија може да произведе више него довољно свиња, не само за своје потребе, већ и за „извоз, првенствено у Азију“, наводи.
Неопходно удруживање

Сличну поруку су пренели и остали учесници на панел-дискусијама, који се слажу да Србија не искориштава своје потенцијале. како наводе, прва ствар коју је неопходно урадити јесте промена структуре власништва земље. Другим речима, потребно је удруживање.

У Србији је регистровано 565.000 пољопривредних газдинстава, што онемогућава појединачне произвођаче да остваре своје интересе на тржишту, а то може да доведе до настанка монопола, упозорава Видовић.
„Постоје нека удружења, али она немају утицај на аграрну политику земље“, додаје.

Са овим ставом се слаже и Tom Axelgaard, оснивач и генерални директор компаније Goodvalley. Он је указао на добру праксу Данске, где се произвођачи хране већ више од 150 година удружују у својеврсне задруге, како би остварили боље резултате на тржишту.
„У Србији има простора за унапређење пољопривреде, поготово производње меса. Имате плодну земљу, али морате да урадите нешто по питању структуре власништва земље“, рекао је Axelgaard.

Илустрација: Број свиња се у последње три деценије смањио за трећину

Нове технологије кључне
Тајна ефикаснијег, профитабилнијег, али и одрживијег узгоја свиња крије се у усвајању нових технологија. На ово је указао Александар Ћосовић са Технолошко-металуршког факултета у Београду који је представљао извештај о „спречавању и контроли загађивања животне средине у сектору интензивног узгоја живине и свиња“.

Од 220 постројења која по законодавству Србије морају да испуне стандарде Министарства заштите животне средине, чак 88 се баве узгојем свиња или живине, додаје Ћосовић. Улагање у нове технологије је начин да се производња унапреди, али и да се Србија приближи циљу смањења емисије угљен-диоксида, додаје Ћосовић.

Директор продаје и маркетинга у данској компанији ACO Funki, Torben Tornegard Olessen, наводи да се иновације могу односити на два аспекта узгоја: генетику, и саму фарму.

Генетика и нова решења
Што се тиче генетике, њена улога је нарочито значајна јер се узгојем грла са напреднијом генетиком долази до већег броја прасади по крмачи, али и до прасади која су тежа по рођењу. И једно и друго значи да се смањује количина потребне сточне хране, што смањује улагања сточара, али и емисију штетних гасова, појашњава Tornegard Olessen.

„Генетика игра велику улогу. Генетика је помогла нама у Данској да имамо и око 40 прасади по крмачи годишње, што је дупло више од онога за шта се пре сматрало да је максимум“, додао је. Решења која се тичу саме фарме укључују течну прехрану у финалној фази узгоја. Производња ове сточне хране доводи до мање емисије штетних гасова, што је значајно јер на финалну фазу отпада више од половине хране потребне за целокупан узгој грла. Друга решења укључују замену подних површина обора подовима са дужим веком трајања, као и боље управљање стајским отпадом, додаје Tornegard Olessen.

Илустрација: Складиштење и употреба стајњака је ставка где највише узгајивача у Србији пада на тесту
Стајско ђубриво и добре праксе
Складиштење и употреба стајњака управо је ставка где највише узгајивача у Србији пада на тесту, надовезује се Ћосовић. Како наводи, „главне неусаглашености на фармама свиња у Србији су неадекватно складиштење течног стајњака, ниска искоришћеност стајњака и недостатак мониторинга.“

Решавање ових проблема би довело до уштеде за одгајиваче, али и до мање емисије нутријената као што су азот, фосфор и калијум у земљиште, додаје.

Овакве инвестиције су скупе, што представља проблем јер 50 одсто одгајивача представљају мали произвођачи који улагања од 150.000 евра до 700.000 евра не могу да приуште. Добар пример овакве модернизације је компанија ALMEX из Панчева, која је уз донацију Шведске развојне агенције развила систем за директну апликацију стајњака у земљиште, рекао је Ћосовић.

„Овим се смањује количина горива које се користи за ђубрење за 80 одсто у односу на употребу хемијског ђубрива, и смањује се губитак нутријената у односу на растурање стајњака за 95 одсто“, наводи.

Извор: https://rs.bloombergadria.com/ekonomija/srbija/12469/udruzivanje-i-modernizacija-jedina-nada-za-svinjarstvo-u-srbiji/news/

ФОТО: Pixabay

Srodni tekstovi

Оставите коментар