ГРУПА београдских стручњака за сточарство, представила је пиротским сточарима истраживање, односно резултате пројекта, који се односе на очување старих домаћих, аутохтоних раса животиња, али је истовремено поделила и савете о томе како то учинити и заштитити ово национално благо по коме је Србија била позната деценијама уназад и које су део наше традиције.Представљање пројекта организовала је пиротска Саветодавна струча служба, а пројекат истраживања и заштите генетских ресурса, финансирало Министатство пољопривреде, шумарства и водопривреде. У читав посао укључене су и одгајивачке организације као и ПССС у Републици.
Јелена Алексић, из Института за молекуларну генетику и генетички инжењеринг Београдског универзитета, каже да је циљ овог пројекта, унапредити систем генетичке карактеризације, како би се узгајивачима дале додатне смернице како да узгајају и манипулишту аутохтоним грлима која су практично генетски ресурси.
– Многи узгајивачи, када добију државне субвенције не знају да ли је конкретно грло генетски чисто, да ли вреди користити га за парење или га оставити са стране. Те информације смо добили нашим истраживањима и желимо да их поделимо са сточарима. Велики проблем је како да сачувамо то наше благо, које је и наше културно и нематеријално наслеђе. Број грла у популацијама је јако смањен и долази до нежељених генетичких процеса, а то значи да губимо диверзитет као услов опстанка расе – рекла је Алексићева.
Илустрација: Из архиве Агробизнис магазина
Конкретније примере о очувању генетских ресурса свиња: мангулице, моравке и ресавке, али и овце чувене пиротске праменке изнео је Чедомир Радовић са Института за сточарство у Београду.
– Мангулицу имамо у знатно великом броју, као и моравке чија се популација последњих година повећала. Проблем је међутим код ресавке коју немамо довољно, као и код овце пиротске праменке. У наредном периоду се морамо залагати за очување ресавке, али и пиротске праменке, чији су генетски ресурси изузетно угрожени. Током истраживања смо узимали узорке крви и анализирали их, и то ће нам показати, где имамо чисте расе од којих треба да направимо нуклеус запата из којих би се ширио квалитетан приплодни материјал -нагласио је Радовић.
Без обзира, да ли од неке расе тренутно имамо корист или не, наше старе расе домаћих животиња су богато наслеђе и треба га сачувати-слажу се стручњаци из ове области.
Извор: https://www.novosti.rs/c/ekonomija/poljoprivreda/1151991/sacuvaju-domace-rase-strucnjaci-odrzali-pirotskim-stocarima-predavanje-ocuvanju-autohtonih-rasa-domacih-zivotinja-foto
