Мед је одавнина познат као храна и лек. У старом Вавилону користио се у верским обредним. О меду постоје записи и на клинастом писму, док се у Египту користио приликом балсамовања. Производе га пчеле што сви знају, али мало ко зна како настаје мед.
Од нектара до меда
Нектар је основна сировина које скупљају пчеле приликом производње меда. Нектар је слатка течност коју излучују биљке. У питању је раствор шећера и воде са мањим количинама минерала, ензима, витамина, природних боја и миришљавих супстанци које меду дају специфичан мирис, укус и боју. Количина нектара зависи од врсте биљке, али и спољашњих утицаја као што је температура, падавине … Количина шећера у нектару варира од 20 до 55 процената. Што је биљка слађа то је привлачнија за пчеле које нектар прикупљају језиком и увлаче га у усни отвор, а потом пролази у медни желудац, који је одвојен од осталих органа за варење специјалним вентилом. Највећи део нектара пчеле доносе у кошницу за млађе чланове пчелиње заједнице које нектар смештају у ћелије где бива ослобођен вишка воде и сахарозе. Под утицајем ензима сахароза се претвара у просте шећере – глукозу (грожђани шећер) и фруктозу (воћни шећер). Тако прерађени нектар пчеле покривају финим, танким поклопчићима од воска. Да би произвеле фини, зрео мед који ми познајемо потребно је око 200.000 излета пчела из кошнице. Да би прикупила довољну количину нектара свака пчела обиђе и по 150 цветова. У савременим кошницама мед је смештен у оквире са сатовима од воска који се ваде када су ћелије са медом највећим делом поклопљене што је знак мед зрео и стабилизован.
Центрифуга меда
Оквири са медом без пчелињих легла преносе се у чисту и топлу собу у справу за истресање меда у којој се скидају поклопци од воска. У центрифугу или машини за истресање мед излази под утицајем центрифугалне силе, слива се низ зидове машине, а потом одлази преко славине кроз сито и скупља се у посебну посуду. Добијени мед се прекрива ретком, прозрачном тканином и чува у соби где је температура око 21 степен и не сме бити влажна.
Постоје разне врсте класификације, а мед се најчешће разликује у зависности од биљке с које су пчеле скупљале нектар. Тако имамо багремов, липов, ливадски, мед од сунцокрета… Порекло се утврђује се на основу полена биљке који се задржава у меду, али и на основу боље и укуса. Чист багремов мед има белозеленкасту боју, благ и пријатан укус, споро се кристализује и највише га воле деца. Липов мед је жућкаст, са промесама црвенкасте боје и мирише на липов цвет. Мед од сунцокрета је жуте боје, оштријег укуса и брзо се кристализује, док је ливадски жућкастоцрвене боје и најчешће је мешавина мириса и укуса бројних ливадских трава с којих су пчеле скупљале нектар. Један од основних физичких особина меда је хидроскопност. Наиме, мед на ваздуху прима или отпушта влагу, што значи да ако се налази у влажној просторији повећава се и количина воде у меду и обрнуто. Када је у питању густоћа, што је мед гушћи и лепљивији то је квалитетнији. Када је у питању хемијски састав стручњаци су установили да мед садржи витамине Б2, Б6, Ц, К, фолну и пантотенску киселину, као и ензим инвертаза уз помоћ кога пчеле претварају сложену сахарозу у просте шећере фруктозу и глукозу које чине основу сваког меда. Зрео цветни мед садржи врло мало сахарозе не више од пет процената.
Шта кад се мед ушећери?
Природни цветни мед ће се пре или касније кристализовати или народски речено ушећерити. То је потпуно природна особина меда који приликом кристализације не губи ништа од својих нутритивних својстава. И док ће багремов мед дуже остати у течном стању, постоје врсте меда које могу да се кристалишу док су у саћу. Мед се лако враћа у првобитно стање загревањем на температури до 70 степени, али га никако не треба директно излагати извору топлоте. Да бисте то избегли једноставно ставите теглу са кристалисаним медом у врућу воду и он ће врло брзо поново постати течан. И док потрошачи код нас избегавају кристалисани мед, он је врло цењен и тражен у Америци, на Новом Зеланду и многим другим земљама.
У циљу заштите потрошача, посебно након појаве „лажног меда“ прописано је да на декларацији мора да пише порекло меда, од које медоносне биљке је добијен, да ли и у којој количини садржи полен или млеч. Српски мед је изузетно цењен и тражен ван граница наше земље због свог квалитета.
Мед је одувек познат и као лек за многе болести, а стручњаци истичу да има готово све елементе неопходне за наш метаболизам. Као храна мед има огромне предности у односу на шећер добијен од репе или трске. Наиме, употребом овакве врсте шећера наш организам мора да га разлаже на просте шећере док су код меда пчеле то већ учиниле уместо нас. Мед даје енергију, здравље и виталност. Доказ су стогодишњаци са Кавказа који цео живот редовно једу мед и тврде да баш овој намирници дугују дуговечност.
1 коментар
Najbolji med je Zlatarski med i okolnih sela.