Септикемија пчела представља свако стање у којем постоји присуство патогених бактерија или њихових токсичних продуката у хемолимфи. Болест се јавља код радилица, матице и трутова. Највећи проблем је што се тешко дијагностикује, јер нема видљивих промена на леглу. Дијагноза се поставља у лабораторији изоловањем узрочника из хемолимфе заражене пчеле. Болест се јавља од маја и најчешће је повезана за прихраном или неповољним климатским условима за време одгајања легла, ројења, активне изградње саћа… Временом болест постепено слаби и најтеже је приметити у октобру.
Како настаје болест?
Септикемија пчела настаје као последица размножавања патогених бактерија у хемолимфи пчела, односно телесној течности која циркулише кроз судове и међуткивне просторе у телу пчела. Хемолимфа има исту улогу као крв код кичмењака и код пчела је задужена за транспосрт хране, кисеоника, хормона кроз тело пчела, једном речју има улогу имуно система, па свако нарушавање услед инфекције најчешће се завршава фатално по јединку.
Септикемију најчешће изазива бактерија Псеудомонас аписептица пореклом из земљишта. У природним условима до инфекције долази преко трахеалног система, а као узрочник болести могу да буду и друге бактерије које преносе гриња Варроа деструцтор у којем се размножавају. Бактерија Псеудомонас аписептица најчешће се налази у влажним срединама богатим органском материјом коју користе као извор хране. Ту пре свега спадају отпадне воде из
септичких јама, стаја, баре са устајалом водом које пчеле пију у случају недостатка питке воде. Добра страна је осетљивост ове бактерије на топлоту, али је потребно седам сати интензивне сунчеве светлости и паре формалдехида да би нестала. У мртвој пчели може да опстане и до месец дана. При додиру лешеви оболелих пчела су крти, ломљиви и лако се распадају, док угинуле пчеле имају мирис трулежи.
Разлог за то је разградња везивног ткива грудног коша, ногу, крила и антена која настаје услед инфекције хемолимфе одраслих пчела и доводи до интензивне деградације мишића. Како кажу стручњаци код здравих пчела хемолимфа је прозирна и безбојна, док код заражених јединки постаје млечно-бела или жућкасто смеђа услед великог броја бактерија у организму пчеле. Оболеле пчеле не узимају храну, узнемирене су, не могу да лете, падају са
полетаљке на земљу са благо повијеним абдоменом и пужу раширених крила. Инфициране јединке најчешће угину у року од 24 до највише 36 сати.
Међутим, за постављање тачне дијагнозе потребно је однети у лабораторију живе, заражене јединке како би се из хемолимфе утврдио тачан узрок болести. Пчелиња друштва заражена септикемијом нагло слабе и пропадају, мада не морају све заражене пчеле увек да показују и симптоме болести.
Превентива и сузбијање болести
Као и за друге болести пчела превентива и примена добре пчеларске праксе је од изузетно великог значаја у борби против септикемије. Како саветују искусни пчелари, неопходно је спровођене адекватних хигијенских мера. На овај начин се спречава уношење и размножавање бактерије која изазива болест. Кошнице треба да буду постављене на сувом терену без владе по могућству на неком узвишењу како би и у случају јаче кише кошнице остале суве.
Пчеле не треба касно прихрањивати шећерним сирупом, нити их зазимљавати на медљиковцу. Како се бактерија која је изазивач септикемије најчешће налази у отпадним и прљавим водама неопходно је пчелама обезбедити чисту, текућу воду за пиће. Уколико ипак дође до оболевања, на жалост, заједници нема много помоћи. Некада се за лечење оболелих пчела користио антибиотик стрептомицин али је он избачен из употребе. Уколико стручна лабораторија потврди присуство септикемије у пчелињем друштву у циљу сузбијања болести врши се спаљивање болесних
пчела и њихових лешева, док се празно и саће са леглом уништава. Мед из оваквих кошница никако не користи се за исхрану пчела, јер постоји могућност да се бактерија налази и у самом меду, те тако може доћи до заражавања и даље ширења болести и на здрава легла.
Извор: Агробизнис магазин
