Пчеларство: Цена његовог меда је 2000 динара, а спрема и једну новину у пчеларству

Аутор: Gdjakovic
787 посета

Дарко Батинић се од 2019. године бави органским пчеларством, а знање стечено на факултету применио је у праксу, те је осмислио иновацију у борби против варое коју ће ускоро и патентирати што ће бити први такав уређај у Србији, а и шире.

Млади пчелар из Лазарева, места надомак Зрењанина одрастао је у породици која се овом производњом бави од 2005. године, а он је завршивши Природно математички факултет, односно мастер економског инжењеринга, одлучио да науку утка у органски узгој пчела који је изузетно захтеван.

Фото: Батинић, приватна архива

– Имам 100 кошница у органској производњи, док брат и мајка имају 200 у конвенционалној – почиње своју причу Батинић. Наука му је помогла да реши проблем с вароом, и то уз помоћ топлоте. Вароа како је појаснио представља главни проблем како у конвенционаном тако и у органском пчеларству.

Вароa је паразит који уништава пчеле.

– Пчела може да издржи нешто веће температуре у односу на вароу и по принципу тог знања уређај убија паразита. Реч је о потпуно физичкој методи која не оставља никакве последице. Мана ове методе је у томе што је спора. То вам је исто као да имате њиву, па можете да је копате, а можете и да је прскате. Ефекти су присутни, али је копање далеко спорије – казао је Батинић.

Одгаји ову птицу и заради као да је продао два бика

Планира да патентира уређај, а након тога и да га промовише и пусти у продају.

Пре сеобе кошница, наш саговорник мапира пчелиње паше, што му је каже омогућило боље позиционирање кошница и веће приносе.

Батинић планира да примени соларну енергију у пчеларству, а то ће учинити уз помоћ Покрајинског секретаријата за пољопривреду, шумарство и водопривреду. За овај пројекат добио је и награду НЛБ банке и помоћ Покрајинског секретаријата за пољопривреду, шумарство и водопривреду. За овај пројекта добио је и награду НЛБ банке.

– Мобилна јединица за производњу соларне енергије ће моћи да се користи за одржавање пчелињака и за врцања меда, као и за потребе остатка домаћинства. Највеће енергетске потребе се дешавају током лета када је ту велика количина сунца. Дошао сам на идеју да је одлично применити ту енергију у производњу, а тиме смањујем емисију штетних гасова. На тај начин могу мед квалификовати као производ који је еколошки прихватљив односно без емисије угљен – диоксида . Веома ми је драго што су две институције успеле да препознају потеницијал идеје  – каже Батинић.

Пала цена малина на кванташу, стигле прве крушке – објављујемо све цене код нас и у Хрватској


Плодови нектара тек након две године

Када је реч о исплативости органског пчеларства, плодови се вели он очекују за до две године, када ће наш саговорник ући у пласман.

Било је и губитака, али је најстресније вели била промена комплетног воска, што је утицало на рад пчела, што је узроковало губитке.

Он очекује да ће се труд и рад исплатити, а цена органског меда је дупло скупља и кошта у просеку око 2.000 динара по тегли. Његов план је да своје прозиводе понуди и пласира на инострано тржише.


Објашњавајући разлике органске од конвенционалне производње он је рекао да је главна одлика органског меда праћење од стране сертификационе куће, дакле од самог настајања до паковања. Кошнице су три километра удаљене од култура које су третиране пестицидима, од магистралних путева, од свега оног што може да контаминира пчелињи производ. Само третирање је такође различито у односу на конвеционалну прозиводњу, те су у органској дозвољена етерична уља, оксална и мравља киселина те топлота.

Решавамо дилему: Има ли разлике у укусу воћа и поврћа из пластеника и са отвореног поља?

На крају етикета мора ићи на валидацију сертификационе куће, а Батинић има како домаћи тако и европски сертификат, што му омогућује пласман меда на инострано тржиште.

– Имам уљану репицу, ливадски, сунцокретов и липов мед. У будућности планирам да кренем сеобу на багрем, па ће и њега бити у понуди. Пчеле су тренутно у доброј кондицији, међутим ова година је неповољна за пчаларство изузев уљане репице како у органској тако и у конвенционалној производњи. Ове године је било и буба, неповољних температура и падавина. Међутим очекујемо шта ће бити са сунцокретом и ливадским медом – каже наш саговорник.

С. Аничић Илић

Фото: приватна архива

https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/darko-batinic-mladi-pcelar-iz-lazareva-organskim-pcelarstvom-zeli-do

Srodni tekstovi

2 коментари

Драган 9. јул 2023. - 21:10

Ово је писала вештачка интелигенција! Има грешака у падежима и лошег превода са енглеског језика!!!

Одговори
Tamo neki 10. јул 2023. - 13:51

A ta ista uljana repica sto se prska svim i svacim??? Kako to moze da bude organski med. Svaki pcelar moze da prodaje svoj med kao organski,jedino je bitno da se ne tretiraju amitrazom

Одговори

Оставите коментар