Пчеларка Александра Ђорђевић: Почело је као хоби, а сада се претворило у прави посао

Аутор: draganadpetrovic
356 посета

Александра Ђорђевић, рођена Београђанка, пре 13 година се због љубави доселила у село Доња Врбава код Горњег Милановца. Када је први пут посетила Доњу Врбаву, десила се љубав на први поглед, и остала је ту, јер је желеле да јој дете живи на селу.
-Почела сам да се бавим пчеларством пре неких 10 – так година. Од кума смо добили добили пет друштава на поклон.Првих пар година супруг је водио рачуна о њима, али због посла није могао у потпуности да им се посвети. Због тога сам ја преузела бригу о њима и једном када сам ушла у тај чаробни свет, више нема назад, прича нам Александра.
– Сада после 10 година мој пчелињак броји 100 друштава.Почело је као хоби, а сада се претворило у прави посао.Посао који радим са неизмерним задовољством и уживањем и тежњом ка бољем. Јер пчеле вас просто терају да будете бољи, истиче Александра.
-Оно на шта сам највише поносна, донела ми је ФБ страница „Пчелу Богињу природе“ и нераскидиво пријатељство са две дивне пчеларке Мајом Гршић, из Руме и Тањом Ђорђевић из Влакча код Тополе. Направиле смо ФБ да знањем и искуством помогнемо свим почетницима у пчеларству, нарочито женама, наравно и место председнице ДП Матица из Горњег Милановца.

Илустрација: Александра Ђорђевић пчеларством се бави десетак година
Друштво постоји више од пола века, и први пут јe на челу друштва жена.
– Наше Удружење је велико, са више од стотину чланова, једно од већих у Србији, а сигурно има још толико пчелара на подручју наше општине, који нису чланови. Овом приликом их позивам да нам се придруже, јер увек имамо значајних дешавања. Организујемо предавања, одласке на сајмове
пчеларства, окупљамо се сваког четвртка да разменимо мишљења и искуства. Увек има нешто ново да се научи, пуно је колега пчелара који несебично деле своје знање. Субвенције су веће осим по кошници које добијамо од Министарства пољопривреде, имамо и помоћ од локалне самоуправе.
Стационарно пчеларење тешко да може да донесе неке веће количине меда, због тога Александра сели пчеле.
-Постоји једна стара изрека да ‘’мед на осовини рађа“ и дефинитивно је истина!Ја их селим на ранији багрем, према Крагујевцу,на ниже надморске висине и онда их враћам овде, на стационар. Приноси на багрему су сасвим солидни, док је на сунцокретовој паши ова година била рекордна по приносима у мом случају и преко 50 кг по кошници.

Илустрација: Чаробан свет пчела
Ђорђевици пчеларе са ДБ кошницама
Александра пуно ради на едукацији потрошача о значају пчелињих производа. Има редовну рубрику у локалним Таковским новинама, где јој је пре свега циљ да људима објасни значај пчела и њихових производа за здрав живот.Тржиште по њеним речима за продају меда је разнолико.
Највише продаје у Горњи Милановацу , Београду, али и другим деловима Србије. Јако пуно значи реклама, највише путем Фацебоока, али је најбитнија препорука.
-Пчеларство ми је донело много лепих момената у животу.Најлепша су пријатељства између нас пчелара, јер тачна је изрека да само пчелар, пчелара може да разуме. Пчеле су ми донеле један мир и спокој, здрав живот, тежњу да стално учим и усавршавам се. Бројна познанства и сарадњу са великанима српског пчеларства. Пчеле су савршена бића, организована,ми пчелари смо ту само мало да им помогнемо. Када им дате неизмерну љубав, оне вам на прави начин враћају, прича нам Александра за крај.

Извор: Агробизнис магазин

Srodni tekstovi

Оставите коментар