Последњих година пчелари у Србији имају све више озбиљних проблема. Климатске промене, како се чини, највише су утицале управо на пчеле, па кишно пролеће као што је и ово, онемогућава нормалну пашу, да не говоримо о огромним губицима зимских пчела који су забележени практично у свим деловима наше земље. Као да то није довољно над европским пчеларима, па и српским, надвила се нова опасност. У питању је болест тропилапсоза изазвана грињом Tropilaelaps spp. Додуше, ове гриње за сада су откривене у поједним деловима Русије и Грузије, али питање је не да ли ће већ када ће се проширити и у остатку европског континента.
Тропилапсоза је озбиљна болест медоносних пчела (Apis mellifera), коју узрокују паразитске гриње из рода Tropilaelaps. Ове гриње су сличне познатијој Varroa destructor, али су мање, брже се размножавају и наносе огромне штете пчелињим заједницама. Постоји неколико врста ових гриња, али пчеле нападају Tropilaelaps clareae и Tropilaelaps mercedesae. Овај паразит је пореклом из Азије и природно паразитира на азијским пчелама, али су се прошириле на европску медоносну пчелу која је мање отпорна на њих. Ширењу ове опасне гриње доприноси и међународна трговина пчелама, па се верује да је управо на овај начин и доспела у Русију и Гружију.
Илустрација: Ова опасна болест детектована је у Русији и Гружији, питање је времена када ће се проширити и по Европи
Гриња Tropilaelaps се храни хемолимфом пчеле што доводи до деформација, слабљења и угинућа младих пчела. Женка гриње полаже јаја у затворене ћелије са пчелињим леглом. Ларве гриње се хране на младим пчелама, а након изласка пчела из ћелија, гриње прелазе на нове домаћине. Размножавају се веома брзо, практично у року од седам до 10 дана, што их чини опаснијим од Varroa destructor. Најчешћи симптоми болести коју преноси ова врста гриња и која се може уочити у пчелињој заједници су:
- Деформисане, закржљале или осакаћене пчеле (оштећена крила, ноге, абдомен).
- Неравномерно затворене ћелије са леглом (оштећени поклопчићи ћелије)
- Заражене пчеле се прерано излегу, а како су сувише младе неспособне за нормалне функције
- Пчеле нервозно напуштају кошницу услед слабљења заједнице
- Присуство малих, црвенкастих гриња на телима пчела и у леглу
- Повећана осетљивост на вирусе и бактерије зато што ова врста гриња преноси разне патогене
До заражавања најчешће долази када се инфициране пчеле или матице пренесу у нову кошницу, током миграције домаћих и дивљих пчела, приликом грабежи, односно пљачкања кошнице, али и преко зараженог пчеларског прибора. Пошто је Tropilaelaps мањи и покретљивији од Varroa destructor, његово присуство у кошници се теже примећује. Али, постоје неке методе које пчелари могу користити:
Преглед затвореног легла – отворити неколико поклопљених ћелија са пчелињим леглом. Ако се унутра налазе мале, црвенкасте гриње које се брзо крећу, постоји сумња на Tropilaelaps.
Преглед одраслих пчела – за разлику од варое, Tropilaelaps ређе остаје на одраслим пчелама. Ипак, прегледањем абдомена и грудног дела пчела под лупом може се утврдити присуство гриња.
„Прање шећером“ или „алкохолни тест“ – слично тесту за вароу пчеле се могу ставити у теглу са шећером у праху или алкохолом. Ако у раствору испадну мале покретне, црвенкасте гриње, вероватно је у питању Tropilaelaps.
Илустрација: У кошницама се примећују мале ситне, црвене гриње које се брзо крећу
Да бисте били сигурни која је врста гриња у питању важно је знати које су разлике Tropilaelaps у односу на Varroa destructor. Осим што се размножавају много брже у односу на вароу, ова за наше појмове нова врста гриња, не може преживети дуже на одраслим пчелама, јер мора стално бити у контакту са леглом. Брже су и покретљивије, па се лакше шири по кошници.
Како се изборити са овом агресивном врстом паразита, можда је и најважније питање за све пчеларе. Будући да Tropilaelaps зависи од легла, привремено уклањање легла може смањити популацију гриња. Веома је важно одржавање чистоће кошнице и уклањање заражених саћа, редовно контролисање кошница и избегавање дељења прибора са другим пчеларима. Приликом куповине матице и ројева бирајте искључиво проверене и сертификоване пчеларе. Када су у питању хемијски третмани пчелари примењују органске киселине (оксална, мравља) што може помоћи у њиховом сузбијању. Ту су и синтетички акарициди који су врло ефикасни, али их треба користити врло опрезно због могуће резистенције гриња.
Тропилапсоза се сматра опасном карантинском болешћу. Ако пчелар посумња на присуство, мора је пријавити ветеринарским службама или пчеларским савезима, јер ако се прошири на европске пчеле може изазвати огромне губитке у пчеларству. Због тога многе земље спроводе строге карантинске мере како би спречиле улазак ове болести на своју територију. Превенција, рано откривање и контролне мере су кључне за спречавање ширења ових гриња.
Извор: Агробизнис магазин
