Хоћемо ли имати меда ове године? Пчелари песимистични: Багремовог скоро да нема, а за остале врсте један фактор је пресудан
Судећи према тренутној прогнози пчелара, временске прилике утицале су на то да багремовг меда ове године скоро да неће бити. Остаје да се види да ли ће боље проћи мед од липе, сунцокрета и ливадски, али имајући у виду климатске услове и најављене падавине, стручњаци немају велика очекивања.
Радивоје Стојановић, заменик председника Савеза пчеларских организација Србије (СПОС) каже за „Блиц Бизнис“ да нема велика очекивања ни за друге врсте меда које тек пристижу, и да ће због честих падавина за мед ова година бити изузетно лоша.
Данас готово свака кућа има кошнице, али се од овог бизниса више не може живети: Некад се по једној паши врцало и по 60 килограма меда, а сада 10 до 25
Славољуб из Ариља не одустаје од пчеларства упркос лошем времену и малим приносима: „По кошници добијемо око 40 килограма меда“
СРБИЈА ИМА НАЈВИШЕ КОШНИЦА ПО ГЛАВИ СТАНОВНИКА НА СВЕТУ Просечна годишња производња меда износи преко 7.000 тона
– За сада меда од багрема има минимално, скоро ништа. Временски услови нису добри за пчеларство у Србији. Данима је било веома хладно док је багрем цветао, багрем цветао а и ноћне температуре су биле ниске, а када је тако нема ни нектара. После су кренуле кише, које су га спрале па пчеле нису општиле са природом, нису стигле да покупе нектар и багрем је прошао. Тако да је изузетно лоша година по питању багремовог меда – каже стручњак.
Слаба прогнозе и за остале врсте меда
Према речима нашег саговорника, пчелари се сусрећу са великим изазовима ове године. Следи мед од липе, затим сунцокретов и ливадски, али ни он неће проћи уколико се настави са падавинима и у наредном периоду.
– Видећемо какво ће време бити у наредном периоду, и да ли ће боље проћи мед од сунцокрета, липе и ливадски. Ево видели смо какво је време ових дана било, и ако се опет наставе кише, ништа ни од ове врсте неће бити. Дневне и ноћне температуре треба да буду високе да би нектар кренуо из биљке, овако на хладноћи ништа не може – каже саговорник.
Он истиче да су пчелари већ почели да прехрањују пчеле јер на овом времену не могу да опстану. Ко има залихе меда, мораће то да им даје, ко нема, каже мораће да купује шећер за нужду. Напомиње да је сада важно одржати пчелиње друштво у животу.
Иако би сунцокретов мед требао да крене крајем јуна, када можда температуре и буду више, Стојановић нема велика очекивања јер је каже до сада већ пало доста кише, што је можда угрозило плод сунцокрета.
– Сада би требало да крене сунцокретов мед, али имајући у виду да је до сада пало велике количине кише, питање је колико је и корен сунцокрета преживео и колико ће га бити. Имајући све у виду, нисам много оптимистичан, и мислим да ће ова година бити јако лоша за пчеларе – закључује Стојановић.
Пчеларство у Србији: Развој, изазови и производња меда
Чињеница је да је пчеларство последњих година доживело снажан развој, да је мед постао значајан извозни производ Србије. Просечна просечна годишња производња меда износи преко 7.000 тона.
Србија је земља са највише кошница по глави становника, а тај број се континуирано повећава. Према подацима Републичког завода за статистику, од укупног броја кошница из 2019. године (914.000) око 35 процената се налазило на газдинствима која се баве искључиво пчеларством.
Према последњим информацијама, тренутно има око 20.000 регистрованих пчелара и преко милион кошница. Ипак, временски услови већ неколико године не иду на руку пчеларима, а мање количине повећавају и тржишну цену. Цена меда код нас скупља је него у Европи, а килограм се креће од 1.000 динара до 1.800 динара.
У првих десет месеци 2022. године Србија је извезла 1.479 тона, што је приход од 8,2 милиона евра. Ипак је то пад од 23 одсто у односу на годину пре. Поред добре производње у истом периоду увезло сее око 485 тона меда, што је плаћено 1,4 милиона евра.
Извор:
