Откриће је било изненађење када су Elard Hunting са Универзитета у Бристолу у Великој Британији и његов тим пратили временске прилике на пољској станици у близини њиховог универзитета. Приметили су да су њихови монитори електричног поља забележили скок атмосферског електричног набоја упркос иако није било невремена. Међутим, у исто време, оближње пчеле (Apis mellifera) су се ројиле.
„Када сам погледао податке, био сам помало изненађен када сам видео да су имали огроман ефекат“, каже Hunting. Већ је било познато да појединачне пчеле носе мали набој, али напон ове величине никада раније није забележен код пчела које се роје.
Ројеви медоносних пчела производе више струје по метру него олујни облак
Тим је поставио додатне мониторе електричног поља у комбинацији са видео камерама за мерење електричног поља и густине ројева и чекао да се пчеле у оближњим кошницама природно роје. Истраживачи су забележили три роја који су пролазили поред монитора око 3 минута у исто време. Открили су да пчелињи ројеви стварају електрични набој у распону од 100 до 1000 волти по метру. Анализирајући близину пчела једна другој у ројевима, тим је открио да што је рој гушћи, то је електрично поље јаче.
Лов је упоредио највећи набој пчела са претходним подацима о метеоролошким догађајима као што су олујни облаци по лепом времену, грмљавине и открио је да су густи пчелињи ројеви све надмашили. Њихова густина наелектрисања била је око осам пута већа од олујног облака и шест пута већа од електрифициране пустињске олује.
Ројеви пчела могу да генеришу електрични набој од 1000 волти по метру, густину напона већу од олујних облака
Није познато да ли је ова способност корисна за пчеле или је случајан производ трења између њихових крила и ваздуха – као да особа трља балон о своју одећу. Набој би могао да служи непознатој сврси јер пчеле користе електрична поља за храну, каже Victor Manuel Ortega – Jimenez са Универзитета у Мејну.
Хименез се пита да ли се исти феномен дешава и са другим летећим животињама које се роје као што су птице и слепи мишеви. „Све су то интересантна питања која овај лист отвара за истраживање“, каже он.
Аутор: Corryn Wetzel
Извор:
