Недавно је на факултету за Примењене инжењерске науке Пожаревацу одбрањен рад на тему Медоносна пчела (Apis mellifera) -технологија гајења који је урадио Марко Живковић, млади инжењер са искуством у пчеларству и великим ентузијазмом истраживао је болести пчеле и борбу са овим изазовима које муче пчелу односно пчеларе који их гаје у кошницама. Марко је поделио са нама своја сазнања која вам преносимо у наредним редовима.
У току гајења пчела на селекционим пчелињацима и рада са друштвима, посебну пажњу треба обратити на здравствено стање пчела и легла. У редовним околностима пожељно је годишње урадити двократну лабораторијску контролу пчелињих друштава (број друштава који ће бити подвргнут лабораторијској контроли зависи од тренутног
стања на пчелињаку).Фото: Пролећни преглед кошница, Марко Живковић
Први преглед у пролеће – слабе пчелиње заједнице и клинички сумњива на болест подвргнути лабораторијском прегледу да би се утврдио здравствени статус пчелињака и предузеле неопходне мере у циљу санирања стања и припреме пчелињих друштава за квалитетну производњу (полинација, медобрање, итд)
Преглед у јесен – слаба пчелиња друштва и клинички сумњива на болест подвргнути лабораторијском прегледу да би се утврдио здравствени статус пчелињака, односно предузеле неопходне мере у циљу припреме пчелињих заједница за адекватно зазимљавање. Код постојања сумње на поједине болести пчела и пчелињег легла, за лабораторијски преглед се узоркује (узима/припрема) следећи материјал:
– Промењено пчелиње легло у саћу најмање димензије 10×10 cm (америчка куга пчелињег легла, европска куга пчелињег легла, вароза, тропилелоза, гљивичне и
вирусне болести легла).
– Лешеви и/или живе (жртвоване пчеле) најмање 30 јединки (вароза, ноземоза).
-Саструган фецес са површине рамова и зидова кошнице (ноземоза).
– Материјал са подњаче у пролеће (Aethina tumida i Tropilela sp.) Узорке саћа пчелињег легла, лешева пчела и фецеса паковати у папир, новинску хартију, картонску или евентуално дрвену амбалажу. Узорке живих пчела паковати у стаклене/пластичне тегле. Паковање и слање материјала у пластичним врећама, алуминијумској фолији, воштаном папиру, лименим и стакленим посудама треба избегавати јер ови материјали могу оштетити биолошки материјал и учинити га неподесним за испитивање.
Бактеријске болести
Најчешћа бактеријска болест која погађа пчеле је Америчка куга (АК) пчелињег легла. Болест карактеришу промене на поклопљеном леглу, док одрасле пчеле не оболевају – болест поклопљеног и непоклопљеног легла. Узрочник обољења је бактерија Penibacillus larvae spp. larvae који има вегетативни облик и споре. У микроскопским препаратима добијеним од тек угинулих ларви види се као Грам+штапић. У поодмаклом процесу болести у аморфној маси која је остала од ларви у микроскопском препарату виде се само споре.
Споре су веома отпорне у спољној средини (у сасушеној маси на дну старог саћа преживљавају и 30 – 40 година). Оне су отпорне и на већину дезифицијенаса, сулфанамида и других антибиотика (Плавша, 2004). Вегетативни облик бактерије расте, развија се и размножава. За разлику од спора, вегетативни облици су су осетљиви на топлоту, исушивање и дезифицијенсе. Важно је знати да вегетативни облици бактерије у неповољним условима за живот прелазе у отпоран бактеријски облик спору. Споре су веома отпорне на топлоту и хемијска средства. Вегетативни облик је врло осетљив на сунчеву светлост, исушивање и различите дезинфицијенсе. Међутим, споре овог патогена
су изузетно отпорне и подносе температуру од 100о С преко 10 минута, у патолошком материјалу на 100о С (сува топлота) издржавају преко 8 сати, у меду задржавају способност исклијавања и до 365 дана, у прополису 45 дана издрже дејство алкохола; у маси исушених ларви, красти, саћу и кошницама, заштићене од сунчеве светлости,
опстају и више деценијa (70 год). Америчка куга пчелињег легла је присутна у целом свету. Брзо и лако се шири и друго одржава у пчелињацима (Плавша и сар, 2006, 2007) .
Главни извор инфекције су заражене, болесне и угинуле ларве, мед, полен, саће и унутрашње површине кошнице и опрема у самој кошници. Инфекцију шире и пчелари када спајају рамове слабијих са јачим друштвима без претходне здравствене контроле. Код посуђивања пчеларског прибора зараза се уноси врло лако у пчелињак. Болест ће се лако унети у пчелињак и ако пчелар набави старе празне кошнице или старо саће, које потиче из зараженог друштва.
Велика могућност уношења заразе у пчелињак је преко сатних основа које су произведене од зараженог саћа, где је извршено обично претапање без одговарајућег температурног третмана под притиском, па споре остају неоштећене. Пчелар заразу може унети у пчелињак и прихрањивањм пчела зараженим медом, затим стресањем пчела из болесне кошнице у здраву, код сеобе на заражена подручја, нехигијенских извора воде за напајање пчела, итд. Болест, односно споре 63 узрочника, преносе и саме пчеле крадљивице, грабежом, пошто оболела друштва ослабе, те их лако нападају јача, одузимају од њих мед и зараза се преноси у јака пчелиња друштва. Трутови, такође, могу бити преносници инфективних спора зато што слободно улазе у све кошнице. Разне штеточине (восков мољац, пчелиња ваш, гриње, мрави, итд) могу из заражених кошница пренети опасне споре америчке куге у другу кошницу. Пчеле могу преносити ову болест и улазећи у отворене празне кошнице, у којима је угинуло заражено друштво. Оне преносе ову болест и када скупљају мед из зараженог саћа, које се налази на отвореном месту или ако је већ изврцан мед који у себи садржи споре, а налази се на месту приступачном пчелама. Врло често болест се преноси чак и на велике удаљености селидбом и продајом заражених друштава.
Размножавање и ширење унутар друштава: ларве млађе од 53 часа се инфицирају перорално спорама које су присутне у уложеној храни. Старије ларве нису осетљиве и код њих се врло ретко болест развије. Споре исклијавају у вегетативни облик одмах после уласка у дигестивни тракт ларве и настављају да се умножавају све до коначне смрти ларве. Чим ларва угине формирају се нове споре. У једној ћелији са угинулом ларвом може да се нађе око 2,5 милијарде спора (OIE, 2000). Инфекција ларви у отвореном леглу настаје алиментарним путем посредством пчела радилица – неговатељица и чистачица. Пчеле чистачице чисте ћелије и припремају их за полагање јаја тако да долазе у контакт и са инфицираним ларвама. Споре доспевају на њихово тело и шири се у нове ћелије.
Посредством пчела неговатељица споре долазе у храну младих пчела (млеч за исхрану младих ларви и мешавину меда и полена којим се хране старије ларве у отвореном леглу). Повољни услови делују на спору и она почиње да клија у вегетативни облик, расте и размножава се у леглу и доводи до угинућа ларве. Симптоми болести: Одмах по поклапању ћелија инфицираних ларви и престанку њихове исхране (обично шестог дана), споре исклијавају у вегетативне облике и преко ендотелних ћелија улазе у хемолимфу и остале органе ларве.
Дијагноза и терапија: прегледом друштава, на основу клиничке слике се поставља сумња на обољење. Микробиолошка детерминација узрочника се врши нативним препарат бојеним по Гиемса и култивисањем на хранљивим подлогама, као и молекуларном дијагностичком polymerase chain reaction/PCR/ методом. За преглед се
узима саће са поклопљеним леглом величине 10 x 10 cm. Узорак се пакује у папир и затим ставља у картонску кутију. За слање узорка на анализу неопходан је упут Републичког Ветеринарског инспектора или ординирајуцег ветеринара и слање сто хитније у најблизу ветеринарску дијагностичку установу. Узрочник се може наћи у меду тако да се и он по потреби доставља на преглед. Терапија за ово бактеријско обољење не постоји а лечење је забрањено. Када се установи оболење, морају се поштовати мере прописане законом, прво се хумано “угуше” пчеле помоћу сумпора, а затим се врши спаљивање пчела заједно саћем и медом из рамова, воском и свим отпацима из кошнице. Нове кошнице, уколико треба сачувати, очистити их од остатака воска и прополиса, опалити и извршити њихову дезинфекцију (састругати длетом остатке воска и прополиса, опалити бренером лет лампе и дезинфиковати кошницу 2% врућим раствором NaOH (жива/масна сода) која се остави да делује око 6 сати, а иза тога се испере и осуши). Не постоји антибиотска превентива, ни терапија болести код америчке куге пчелињег легла. Мед је неупотребљив код америчке куге пчелињег легла. У случају појаве болести америчке куге пчелињег легла
предузимају се строге мере контроле и карантина. По санацији оболеле пчелиње заједнице од америчке куге пчелињег легла, која је спроведена на адекватан начин под надзором ветеринарске службе/инспекције, у наредна два месеца предузимају се мере клиничког прегледа свих осталих заједница пчелињака у ком је дијагностикована болест, као и пчелињих заједница пчелињака у пречнику од три километра од оболелог пчелињака. Код прегледа пчелињих заједница предузимају се све мере опреза и дезинфекције, односно добре хигијенске праксе. Уколико у наредна два месеца, од појаве болести на пчелињаку, није било нових случајева сумње ни дијагностике америчке куге пчелињег легла, како на зараженом пчелињаку, тако ни на пчелињацима у пречнику од три километра око зараженог пчелињака, сматра се да су пчелиње заједнице слободне од америчке куге пчелињег легла и да се може вршити промет истих. Сумња на болест је обавезна за пријављивање.
Гљивичне болести
Ноземоза је најзначајније гљивилно обољење одраслих пчела, узрокована високоспецијализованом паразитским гљивицама Nosema apis Zander i Nosema ceranae, које настањује средње црево пчела. Ноземоза је доскора била свставана у протозое, али последња сазнања су довела до њене нове класификације у гљивице. Болест се азива се и „тихи убица”, често је велики број пчелињих заједница инфициран а губици могу превазићи губитке код свих осталих болести пчелињих заједница (присутна у целом свету). Бројним истраживањима је потврђено да ноземоза, заједно са вирусима пчела, представља једно комплексно обољење које доводи до скраћивања дужине живота пчела. Зимске пчеле прерано угињавају, а многе од њих се после првих пролећних излета из кошнице више и не враћају, највероватније због исцрпљености организма. Акутан ток болести изазива велики морталитет, нарочито у пролећном периоду. Хроничан ток болести је скривен. Инфекција ноземозом има негативне последице на одраслу
популацију пчела, док директног утицаја на пчелиње легло нема. Пчеле радилице, које унесу у свој организам споре ноземе, ако су млађе од једне недеље, обично не производе матичну млеч. Младе матице које су унеле споре узрочника ноземозе обично су замењене већ у току једног месеца, а ако нема услова за замену матице, друштва остају без матице и слабе.
Акутна слика болести јавља се у фебруару, марту, априлу, а хронична (скривена, субклиничка слика болести) у току летњих месеци. Клинички знаци на пчели су: увећан абдомен, течан измет (дијареја) жутосмеђе боје, непријатног, оштрог мириса, пузање и дрхтање пчела раширених крила (задња крила одвојена од предњих), немогућност полетања, скупљање у гомилице (лети), узнемиреност, а зими велики број мртвих пчела у кошници. Клинички знаци на пчелињој заједници су велики број угинулих пчела (пролеће), рамови, саће и зидови кошница попрскани изметом, мали број пчела које се “вуку” по саћу или поду кошнице, притиском на абдомен фецес се лако истискује,
несклад између величине легла и пчела које покривају легло (пролеће), у време лета често је без клиничких знакова болести. Инфициране пчеле не испољавају знаке болести, али доживе само половину живота незаражених јединки у друштвима у пролеће или лето.
За преглед се узимају лешеви пчела сакупљених са пода кошнице и живе болесне пчеле које не могу да полете или које пузе испред кошнице. Узорак за преглед из једне кошнице представља најмање 60 пчела. У случају субклиничке инфекције, за преглед се узимају живе пчеле излетнице са полетнице и угинуле пчеле испред кошница, док се у акутном облику, које је најчешће у рано пролеће, за преглед се може узети и састругани измет пчела са рамова. Измет се узима помоћу микроскопске плочице која се стави близу улаза у кошницу, а исти се од матица узима када се оне држе изнад плочице покривена стакленом чашом. Преглед се врши микроскопском детерминацијм спора узрочника ноземозе, а јачина инфекције се утврди одређивањем њиховог броја. Применом PCR методе – молекуларна дијагностика, одређује се врсна специфичност. Терапија се састоји од средстава на бази јода (Nozecid, Nozecip), Повидон јод и Ц витамин, природних, нетоксичних препарата као што је KAS – 81. Fumagillin
Фото: Третман против ноземе, Марко Живковић
