Пчеларство годинама има успоне и падове. Од некадашњих трмки до данашњих кошница, наука о пчелама се развијала, а самим тим и пчеларство. Неки су у причу пчеларства доспели случајно, некима су кошнице остале у наслеђе, а неки су мали хобисти. Прича Ивана Војиновић из Адрана код Краљева може бити поучна посебно за почетнике.
Иван Војиновић пчелари од 2000. -те године са једном почетном кошницом која је како каже успела некако да презими. Годинама је полако увећавао број друштава које су данас досегле број од 70 у овом пчелињаку у Адранима. Наш домаћин, војно лице по позиву упознао је лако стратегију пчела које поштују хијерахију унутар друштва баш по војнички.
,,Почео сам са једном кошницом, полако увећавао број и учио, још увек учим. Од скоро сам у пензији тако да ћу више да се посветим овом послу. Пчелиње друштво функционише отприлике као и људско друштво, зна се расподела рада, зна се шта ко ради у кошници која пчела како доприноси, па баш као и у војсци. Па ме је можда и то привукло, велике радилице и велика дисциплина, нама што то радимо а пчелама што је од Бога дато“ почиње своју причу Иван Војиновић.
Успона и падова је било, учио је на грешкама али највише из књига јер знање је како тврди главни покретач успеха. Стечено искуство планира да ускоро предочи млађим колегама у штампаном издању.
,,Највећи проблем током пчеларења је знање, а знање се стиче по мом мишљењу највише из књига. Ко год је од мене набавио неки рој и коме сам на неки начин помагао да почне да пчелари ја сам га молио да прочита бар једно три-четири књиге о пчелама и пчеларству. Ја сам прочитао девет књига, не само прочитао него проучио добро и забележио неке своје ставке које су ми биле битне као да сам спремао неки испит за факултет. Слушајући савете, запажања и нека своја искуства имам доста писаног материјала, тако да планирам да публикујем неки саржај у књизи за почетнике, како не би грешили тамо где сам ја грешио.
И поред тога што сам успео да прочитам толико књига о пчелрству, схватио сам колико мало знамо о пчелама. Дошло је наравно од тог практичног рада, па онда наш часопис Српки пчелар у коме заиста може пуно тога корисног да се прочита и то документовано од аутора који су практично и стручно обрадили одређене теме. Тако да су информације веома корисне и поуздане, тако да је моја препорука да се на више начина информишу“ каже овај пчелар.
Прецизност и знање је преточио у дневну књигу коју води како тврди из више разлога.
,, Дневник на пчелињаку је обавезан с обзиром да сам у сиситему добре пчеларске праксе који је СПОС осмислио и покренуо у циљу правилног пчеларења и заштите потрошача у смислу пчелињих производа, како би сами потрошачи били сигурни да било који пчелињи производ од тог пчелара јесу исправни по свим стандардима које одређује добра пракса. Када говоримо о само систему добре произвођачке праксе морам напуменути да је она на дугорочном плану изузетно добра али и захтевна“ наставља Војиновић.
Мед је и храна и лек, те је стога важно поштовати добру произвођачку праксу, а код Ивана она се огледа и у жигу који поседује на својој тегли под окриљем споса.
,,Тренутна цена меда која гравитира око 1.200 била би задовољавајућа ако би сва количина коју наше пчеле произведу могла да се пласира по таквој цени и то би заиста било добро. Управо та добра произвођачка прака би требала да помогне у пласману правог меда, па је мени раније било битније да рекламирам теглу причајући људима шта заправо та тегла са жигом представља, него сам мед. Било је поприлично тешко људима појаснити управо значај тог меда али се полако навикавају и захваљујући томе сам успео мало по мало и да продам коју теглу више. На жалост ,,лажни мед“ није никаква новост не само у Србији већ и у свету па због тога морамо сви заједнички радити више на промоцији ,,домаћинског меда“. Зато купцима увек препоручујем да обавезно обрате пажњу шта купују јер мед је лек, а лек нема цену, поготову када говоримо о здравственим аспектима значаја меда и пчелињих производа. И није примерено упоредити цену нашег меда који има заштитни знак, са оним који троструко мање кошта у трговинама“ сугерише наш домаћин.
Временске прилике и у пчелињаку диктирају рад и род. По оцени нашег домаћина без селидбе више нема убирања слатког производа.
,, Сад више није питање да ли ће пчела да има меда ако стационарно пчелари, већ је далеко теже питање да ли ће друштва имати довољно меда, хране да презиме током периода мировања, зиме па понекад и током целе године. Видимо да је клима потпуно променила услове рада и убира и код самих пчела, негде је киша убрала багрем, негде је суша убрала ливадсу пашу, тако да пчеле морамо негде селити како би прво друштва опстала а онда и ми пчелари имали користи из наших кошница. Гледајући календарски како идемо ка лету кошнице селимо на нешто више надморске висине да би на крају пашу завршили у Војводини на сунцокрету. Стационарно пчеларење мислим да више није исплативо ни код хобиста који пчеле имају ради опрашивања својих мањих поседа И потребе породице за овим здравим и корисним производом. Неки десетогодшњи просек са ливаде је рецимо по мојем искуству 12-15 кг меда по кошници, тако да морамо да радимо и ми и пчеле.,,
Субвенције користи и каже да такве какве су помажу надовезујући причу на пређашњу констатацију. Младима је такође послао корисну поруку.
,,Нису захтевни услови што се тиче пчелињака ко жели да учи и да напредује. Јесу у почетку ти трошкови већи, субвенције су такве какве су али колике год да јесу нису довољне поготову у годинама каква је ова. За озбиљнију причу непходна је и опрема затим додатна прихрана, селидба кошница која додатно кошта али ко има вољу и жељу може да успе. Млади интернет да читају тек када буду схватили да нешто знају о пчелама и да се едукују путем књига, путем искуства врсних пчелара, пчелара практичара који су најозбиљнији расадник знања. Да се консултују са њима, да посете њихове пчелињаке и практично искусе рад са друштвима, па тек онда да набаве ројеве. А не прво да набаве ројеве па да уче, јер математике у овом послу нема ако избројимо број кошница са уносом меда. Реалност је нешто другачија“ закључује Иван.
На пчелињаку помаже син када му допусте обавезе, а при селидби наравно колеге пчелари који се тада испомажу, јер без солидарности нема напредка…На промоцију књиге обећали смо долазимо јер није знање знати, већ га другима дати.
Соња Цветковић