Пчеле су фасцинантна бића не само уа зпобичне људе и плечаре већ и за научнике. Иако имају мозак величине зрна пиринча пчеле могу непограшиво да пронађу пут до кошнице чак и кад се удаље више километара од ње. Желећи да открију на који начин пчеле непогешиво праоналазе пит до куће научници су тестирали пчеле. Истраживање се фокусирало на пчеле кишних шума које живе и скупљају мед у неповољним условима. Истраживачи, чији рад је објављен у часопису „Current Biology“ , проучавали су мозак пчела и открили да имају неуроне посвећене мерењу брзине и пређене удаљености током лета, као и друге неуроне који делују као компас. Овај податак је шокирао научнике.
– Истраживање је показало да „неурони брзине“ и „неурони правца“ раде одвојено, али и, како се верује, „сарађују“ да би генерисали сећање које пчела користи да одлети право кући након својих обилазака прашуме – рекао је коаутор студије Стенли Хајнце са Универзитета Лунд у Шведској.
Многе животиње користе метод интеграције путање да би пронашле директан пут кући. То је као рачунање по тачки које се користи у навигацији. Ако знате где сте били, можете утврдити где сте и како да се вратите кући правом линијом.
Илустрација: Иако пређу и по неколико километара у потрази за храном пчеле непогрешиво знају да се врате у кошницу
Истраживачи су пратили неуроне пчела док су оне изводиле виртуелне летове. То је омогућило тиму да направи компјутерски модел како функционишу мозгови пчела.
-Затим смо направили робота и тестирали наш модел у стварности. Послали смо га на случајну руту и модел навигационог система пчеле који смо имплементирали у робота омогућио му је да пронађе директан пут назад до почетне тачке – објаснио је Хајнце.
Према његовим речима пчеле су апсолутно фасцинантне.
-Њихов мозак је величине зрна пиринча и има 100.000 пута мање неурона од просечног човека, а ипак су способне за сложене путање лета до и од својих кошница. Ипак, током последњих неколико година открили смо да ове вештине могу бити поремећене људском активношћу. На крају крајева, знамо да пестициди штете осећају за оријентацију код пчела, што значи да ће мање њих моћи да се врати у своју кошницу након опрашивања биљака у нашим модерним пољопривредним газдинствима. У међувремену, већина производње хране у свету зависи од опрашивања усева од стране пчела. Разумевање детаља унутрашњег навигационог система пчеле стога може бити кључно када се покушавају осмислити стратегије како би се избегло њихово ометање – нагласио је Хајнце.
Много воћа, поврћа и зачинског биља које је основна намирница у нашој исхрани не би постојало без напорног рада пчела. Одржавање њихове безбедности и здравља је у интересу свих, пише сајт iflscience.com.
Приредила: Драгана Петровић
