Пчеле напада тридесетак врста вируса, а посебан проблем прави паразит пчелињи крпељ, који је присутан у скоро свакој пчелињој кошници у Србији, рекао је ФоНету доцент на Фекултету ветеринарске медицине Урош Главинић. Он је у серијалу разговора Видокруг о екологији казао да је зато потребно „третирати“ кошнице да би се број пчелињих крпеља смањио на ниво који не угрожава популацију пчела. Болести које нападају пчеле могу бити изазване бактеријама, вирусима и гљивицама, али и спољашњим и унутрашњим паразитима, објаснио је Главинић.
Према његовим речима, многе болести јављају се и услед климатских промена, јер су пчеле у врло интензивном контакту са природом и биљкама, које зависе од температуре и влаге. Како је објаснио, на пчеле негативно утиче и појава интензивне пољопривреде и узгоја једне биљне културе на великим површинама. Главинић је навео пример да је на просторима који су пре неколико десетина година били пашњаци под разноврсним биљкама сада засејан кукуруз који није идеална биљка за пчеле. Са друге стране, како је казао, појавили су се и нови патогени и код људи и свих других животиња, па и код пчела.
“Данашње комерцијално пчеларство, незамисливо је без примене неких од лекова и препарата за заштиту здравља пчела. Дакле, прича о дивљим пчелама је увек под знаком питања, а са друге стране и о питомим је под знаком питања, јер ми пчелу не можемо привезати и припитомити у неком правом смислу”, рекао је Главинић. Србија је била позната по ливадском меду, али врло мало имамо правог ливадског меда, јер више немамо ни адекватне количине ливада на којима би пчеле произвеле ливадски мед, објаснио је Главинић.
Истраживачи из света науке трагају за различитим решењима како у пчеларству да смање количину патогена и притисак патогена на пчеле. Тако тим професора Зорана Станимировића, са катедре за пчеларство на Ветеринарском факултету ради пројекат Фонда Републике Србије за науку под називом ““Waste to Protect Bees””, у којем су спојени екологија и заштита здравља пчела.
“Кроз овај пројекат покушавамо да неке отпаде из индустрије хране, као што је комина после цеђења вина, која је до сада завршавала у природи као отпад, искористимо, из њих изолујемо полифеноле и онда од тих полифенола направимо суплементе за прихрану пчела који ће им помоћи да јачањем имунитета превазиђу проблеме са патогенима којима су пчеле изложене”, рекао је Главинић.
Извор: FoNet
