Да вам је неко пре неколико година причао да ће на само 1.500 метара од београдског Трга републике да се производи мед, вероватно бисте помислили да је то сулудо и крајње незамисливо.
Међутим, неколицина људи је доказала да је од терена у индустријској зони, препуног шута и песка, могуће направити Медоносни врт.
Данас, у центру града у Силосима, захваљујући GAIA покрету, осванула је права оаза која посетиоцима нуди бројне садржаје.
Како је текла цела та авантура, објаснио нам је Давид Мардешић, пчелар и оснивач Bee Центра и један од седам људи који руководе програмима и дешавањима у Силосима.
„Све је то изгледало доста другачије него сада, ово је била локација која није имала своју намену и сврху, обрасла је разним шибљем, доста је било шута и других ствари које смо сами чистили. Две године смо провели чистећи ову зону, донели смо свежу земљу, посадили неколико хиљада медоносних биљака и нових стабала. Некад је ту било плавно подручје, где малтене нема земљишта, а данас имамо Медоносни врт, са пчелама и биљкама“, започео је Давид причу за ЕУправо Зато.
Брат Дарио, који је такође студирао Пољопривредни факултет, „заразио“ га је пчеларством после чега су и сами одлучили да се опробају у овој делатности.
„Што више учите и сазнајете о њима, то пчеле постају фасцинантније… Негде 2015. или 2016. године смо одлучили да пробамо иако нам се нико у породици није тиме бавио, нити имамо никакво парче земље у Србији где смо могли цео подухват да започнемо, али смо се заљубили у пчеле. Кренули смо у Орашцу јер нам је тамо први ментор, колега Драгиша, који и данас пчелари у том месту“, објаснио је наш саговорник.
Илустрација: Морате да имате некога са искуством поред себе, то је једини рецепт за успешно бављење пчеларством
Како се постаје пчелар – заблуде и прве лекције
Након што је пробуђена велика љубав према овим чудесним бићима, браћа Мардешић нису своја сазнања оставила само за себе, па тако у Силосима, у Медоносном врту, свако ко је заинтересован за пчеларство може да похађа курс и научи много тога корисног и занимљивог.
Ипак, не треба очекивати да је то толико једноставно и да ће ођедном испред вас да се створи тегла меда.
„Ту влада једна заблуда, да ми можемо да купимо кошницу, поставимо је, све се дешава само од себе и онда само дођемо и покупимо 50 или 100 кила меда. То не иде тако. Прва лекција гласи – треба да се бавите пчелама ако их волите, цените и поштујете. Ми се не бавимо индустријским пчеларством, где се на пчелу не гледа као на живо биће него на неки ресурс, као на неког роба који треба да ти донесе зараду. Пчела је, заправо, једно невероватно биће, за нас најзначајније на нашој планети без које ништа не би постојало, и када се то схвати, онда можете да се бавите пчеларством“, одлучан је Давид.
Са полазницима се креће од теоријских основа, од историјског развоја пчеларења, првог контакта људи са пчелама, важних момената који су обликовали модерно пчеларство, а онда се прелази на типове кошница, начине пчеларења и слично.
„Кроз све то провлачимо тезу да је пчела та која је важнија, ми смо ту захваљујући њима“, објаснио је.
Како је нагласио, врло је важно да се у почетку бављења пчеларством консултује ментор који ће да вас прати јер постоји доста непознаница.
„Морате да имате некога са искуством поред себе, то је једини рецепт за успешно бављење пчеларством“, поручио је Мардешић.
Илустрација: мед из силоса је изузетно квалитетан
Зашто је (Бео)градски мед тако посебан?
Идеја урбаног пчеларства није нова, развијенија је у неким другим европским државама, а у Београду тек долази до изражаја.
Као што смо већ писали, Београдско удружење пчелара одржава и кошнице на крововима зграда у нашој престоници, одакле се добија мед високог квалитета.
Такав мед настаје и у Силосима.
„Београдски мед је сам по себи невероватан због различитог биља које цвета у зони од два километра од Медоносног врта. У том радијусу пчеле посећују Ботаничку башту, цео Дорћол, Калемегдан, леву обалу Дунава, све терасе и баште… тако да је полифлоран, укусан и врло занимљив баш због тог нектара… Људи се питају, ‘како постоји градски мед и шта ћемо са њим’, али ми поручујемо да је пчела божанско биће које има филтере који пречишћавају све нечистоће, па је финални производ кристално чист.
Пчела овај мед не прави да бисмо га ми данас или сутра јели, она га прави да прехрани себе и своје легло. Суштина је да она то не би производила да није безбедно за употребу. Уколико посети цвет који је загађен или на било који начин контаминиран, она неће са њега ништа скупљати већ ће потражити други извор хране, тако да што се тиче безбедности, мед је проверен у сертификованим лабораторијама, а укус је, баш због те разлике у нектару, сјајан и то смо доказали на домаћим, али и на иностраним такмичењима“, истакао је Мардешић. Баш из овог разлога, наш саговорник нам је пружио увид у анализу београдског меда који је спровео Центар за испитивање намирница.
Градском меду ништа не фали
Иако има неверних Тома који сумњају да би градски мед могао да буде квалитетан имајући у виду разна загађења, пчелари објашњавају да нема разлоза за бригу.
„Зашто је то тако? Прво, у тренутку када пчеле производе мед, ваздух у Београду није загађен као и у зимском периоду. Поред тога, пчела у својој грађи има филтере који су скоро идентични као код китова који се хране планктонима. Ти филтери им служе да нектар који узимају прочисте, а он, све док коначно не постане мед, прође кроз још неколико десетина филтера код пчела које тај мед складиште. Тако да, слободно пробајте београдски мед – одушевићете се!“, поручио је Мардешић додавши да у прилог томе иду и анализе које показују да је више него исправан.
Илустрација: Пчеле су невероватна бића
Шта можемо да научимо од пчела?
Давид Мардешић наглашава да му је и дан-данас код пчела најфасцинантнија њихова организација.
„У кошници у овом тренутку живи око 50.000 пчела и све функционише као сат, тамо не постоји его, нисмо битни ја или ви, није битна ни матица већ добробит зајединице. Колектив је увек изнад добробити појединца и то је нешто што можемо да научимо од њих и да применимо у приватном, али и пословном животу“, рекао је Давид и рекао да у Силосима све активности организује неколико људи међу којима влада подела послова „баш као у кошници“.
Медоносни врт усред града
Захваљујући непрофитној организацији GAIA Покрет, од једне запуштене локације настао је Медоносни врт који се налази тик иза Силоса, на обали Дунава. Доласком у Врт улази се у неки сасвим други свет.
„Ми смо се борили за ову малу оазу, која се налази на километар од центра града. Када гости дођу, они мисле да се налазе много даље, ван Београда. Овде постоји разноврсни живи свет: неколико стотина врста птица, пчеле, бумбари и остали инсекти, зечеви, фазани, патке и све оно што је природа сама донела чим јој дамо мало простора.
Локација јесте специфична због чега је све изазовно, па довозимо здраву земљу, равнамо по врту, а сваке године садимо нове биљке. До сада смо засадили лаванду, рузмарин, матичњак, невен итд. Не прими се све, али настављамо даље, па смо ове године поставили 14 нових стабала, а око врта је и тридесетак липа. Људи мисле да је то минимални допринос, и да садња једне биљке не чини неку разлику, али ако свако од нас посади једну биљку, то може да има сјајан ефекат по наше окружење“, описао је пчелар.
Због пчела и других опрашивача, културе у врту се не прскају.
„Јесте да имамо проблем са биљним вашима, али имамо и доста бубамара које се њима иначе хране, па се надамо да ће оне победити и одрадити посао“, додао је.
GAIA покрет, заједно са браћом Давидом и Дариом, води рачуна о Медоносном врту и њихова идеја је да то буде мултифункционални парк где ће се одржавати различите радионице, пчеларски тим билдинзи, корпоративни догађаји…
„Ове године смо уложили у инфраструктуру у Врту како би могли да понудимо И друге садржаје. До сада смо организовали више од 20 различитих догађаја, од дечијих представа, пројекције филма ‘Honeyland’ до корпоративних прослава И састанака на отвореном“, навео је Давид и поручио заинтересованим компанијама, које своје скупове желе да одрже у природном амбијенту, да могу да им се јаве путем мејла Силоса Београд.
Неки од најрадоснијих гостију Медоносног врта су деца која често долазе са својим вртићима или школама.
„Деца сјајно реагују, а ми се трудимо да се лепо дружимо са њима. Облачимо им одела, проучавамо стаклену кошницу, потом идемо до пчелињака, учимо о овим фасцинантним биућима, а на самом крају се засладе најздравијим лизалицама у граду – штапићем са медом! Догађало се да нас родитељи позову после неколико месеци да нам кажу да њихови најмлађи и даље причају о пчелама и желе да саде цвеће. Тиме малишани постају најбољи амбасадори који даље шире нашу причу“, казао је саговорник ЕУправо Зато.
У врту данас има око 25 кошница. Сви које интересује пчеларство се о курсевима могу информисати на друштвеним мрежама Силоса или Bee Центра, а однедавно је са радом почела и апи комора која пружа многе погодности.
Илустрација: Посадили су бројне биљке како би пчеле имале шта да једу
Удружење прима 30 до 50 позива дневно
Пчеле се најинтензивиније роје током маја и јуна што у појединим ситуацијама може и грађанима да проузрокује бројне проблеме.
„У последњих месец дана, Београдско удружење пчелара прима између 30 до 50 позива дневно. Пчеле се размножавају, траже нову кућу, а док је не нађу, зауставе се на колима, ролетнама, бандерама, терасама и то некад уме да изгледа страшно, али је важно да знамо пчеле у ројном нагону нису агресивне. Оне ће кроз дан или два да наставе даље, али не треба да их угрозимо или прскамо јер ће тад заиста бити агресивне. Уколико имате проблем са ројевима, позовите Удружење“, поручио је Мардешић грађанима.
Како је најавио, надају се да ће следеће године успети да осмисле неко системско решење, па да током ова два горућа месеца грађанима на располагању буду две до три мобилне екипе које ће моћи да покупе пчеле са незгодних места.
Извор: https://eupravozato.mondo.rs/energetika-i-zivotna-sredina/biodiverzitet-i-zastita-prirode/a2080/Braca-Mardesic-prave-med-u-Silosima-Kako-izgleda-urbano-pcelarstvo-u-Medonosnom-vrtu-u-Beogradu.html
ФОТО: Pixabay
