Према проценама научника пчеле на нашој планети постоје већ 15.000 година. Живот ових најкориснијих инсекта на свету уско је повезан са развојем људске цивилизације. Према пронађеним траговима људи су још пре више од 4.000 година почели да се баве пчеларством, пре свега због производње меда. Међутим, последњих деценија због штетног утицаја човека на животну средину у многим земљама је приметан нестанак пчела што озбиљно угрожава и наш опстанак. Без пчела нема опрашивања биљака и усева чиме би се човечанство суочило са озбиљним последицама. Како су пчеле од кључне важности за глобалну пољопривреду, пре више од три деценије се започело са праксом држања пчела у градским срединама и тако је настало урбано пчеларство.
Пчеле по својој природи највише воле живот у чистим и незагађеним срединама са обиљем извора хране и чисте воде. Али, показало се да су врло прилагодљиве и да могу да преживе и у градовима. До пре неколико деценија држање кошница у градовима било је строго забрањено како би се спречио евентуалан напад пчела на људе.
Париз има 3000 кошница
Од ове идеје се одустало осамдесетих година прошлог века. Прве кошнице постављене су у Паризу на кров чувене Опере Гарниер. Експеримент је био толико успешан да данас само у Паризу има више од 3.000 кошница. Увидевши бенефите држања пчела у граду покрет урбаног пчеларства је ојачао и врло брзо се проширио на остатак Европе и света.
Иако је Француска прва започела са овим трендом данас је урбано пчеларство најразвијеније у Немачкој посебно у Берлину, а пчеле се гаје и у Њујорку, Сан Франциску, Чикагу док у Аустралији предњаче Сиднеј и Мелбурн у развоју урбаног пчеларства. Данас је у свим већим градовима света практично довољно да се региструју кошнице и можете да се бавите овом врстом пчеларења. Доказано је да урбано пчеларство унапређује животну средину градова, даје позитиван утицај на биодиверзитет, смањује негативан утицај на наш свакодневни живот и здравље. Кошнице се могу држати на крововима зграда, у баштама, по парковима…
Пчеле могу опстати у градовима уколико им се обезбеде основни услови за живот. Пре свега то се односи на место за испашу од чијег типа, квалитета и издашности зависи и квалитет добијеног меда. Савремени градови се труде да имају што различитије биљне врсте по парковима, зелене зоне између насеља, уличне дрвореде као и бројне друге локације у урбаним срединама могу бити одличан извор хране за пчеле. Према истраживањима америчких пчелара, градске пчеле опрашују до осам пута више врста биљака него њихове рођаке са села, а праве и значајно више меда. Такође, стопа преживљавања градских пчела током зиме је много већа него у руралним подручјима.
Како живот у граду утиче на пчеле?
Последњих година и у Србији се све више развија урбано пчеларство. Али, треба више радити на планирају садње медоносних биљака које градским пчелама обезбеђује довољно хране. Кошнице се најчешће постављају на крове зграда где најмање сметају станарима. С обзиром на то да је долет пчела у потрази за храном и до пет километара овако позициониране кошнице пружају бољи преглед пчелама и веће шансе да нађу довољно хране. Највећи проблем урбаног пчеларења је загађеност ваздуха као и употреба хемијских средстава за прскање против комараца која могу да наштете пчелама због чега је неопходно врло опрезно користити ова средства уколико се зна да у близини постоје градске кошнице.
Кад су у питању предности урбаног пчеларења оне су вишеструке. Пре свега утиче се на боље услове живота у градовима и стварање већих површина под зеленилом и медоносним биљкама, бројни пчелињи производи су многи приступачнији купцима чиме се смањује потреба за транспортом меда из руралних подручја.
Држање пчела у градовима не може да заустави глобални проблем изумирања ових инсеката што је већ деценијама мистерија за научнике, али може да помогне у подизању еколошке свести о значају пчела и колико би њихов нестанак био тежак ударац за људски опстанак јер бисмо били лишени воћа и поврћа чији род директно зависи од опрашивања пчела.
Да ли могу пчеле опстати у Београду?
Према подацима из Београдског удружења пчелара српска престоница која лежи на обалама Саве и Дунава, са бројним парковима готово је идеално место за урбано пчеларство. Мед добијен на овај начин је беспрекорно чист, али загађење с којима се сусрећемо утиче на животни век пчела који је у Београду за пет до шест дана краћи него код њихових рођака на селу. С обзиром на то да пчеле радилице живе између шест и седам недеља у пролеће и лето, ово је јасан показатељ у каквим условима живимо и да Београђани треба хитно да предузму мере како би наш град био здравије и лепше место за живот, како његових становника тако и пчела.
Драгана Петровић
