Судећи по првим прогнозама, пчеларе у Србији очекује просечна, али ипак боља сезона багремовог меда него лане. Сигурност домаћим пчеларима ипак даје погон „Наш мед“ из којег је и поред мањих приноса на тржиште Италије и Саудијске Арабије извезено око 80 тона багремовог меда.
Багремову пашу у Србији овог пролећа сачекали су готово зимски услови, али уочи почетка цеђења охрабрује временска прогноза за прве дане јуна.
- Међутим, било је неколико лепих дана током којих су пчеле прикупиле десетак килограма по кошници на првој паши и то је принос који могу очекивати стационарни пчелари. Што се тиче оних који своје кошнице селе, оне су сада померене на надморске висине преко 400 метара где багрем још увек цвета. Међутим, променљиво време утиче да су уноси меда дневно од 500 грама до 1,5 килограма по кошници или их нема. Ипак, пошто та друга багремова паша није готова, а очекују се бољи временски услови од половине ове седмице, биће више уноса меда. Са неких још четири-пет лепих дана селећи пчелари би имали принос још 15 до 20 килограма по кошници. Све у свему, то би значило да имамо просечну годину што се тиче багремовог меда, али ипак бољу него лане – прича Горан Гавриловић, професионални пчелар и председник ваљевског Удружења „Нуклеус“.
Зависно од пашне сезоне, Србија годишње произведе од 6.000 до 12.000 тона меда, највише багремовог, који је и најтраженији на тржишту. Прошле године, због лоших временских услова, али и полицијског часа који је ограничио кретање пчеларима, принос багремовог меда је био далеко испод просека.
- Ове године смо установили да је зависно од подручја Србије багрем четири пута мрзнуо, а уз то је и вегетација каснила. Када за десетак дана крене узимање меда, имаћемо праву слику стања у Србији, а тада ће почети и погон „Наш мед“. Дефицит меда на тржишту је и даље присутан, јер добро време није било нигде у окружењу, о чему сведоче и пчелари из Хрватске, БиХ, Бугарске, Мађарске… Ипак, после три лоше, надамо се бољој години – каже Радивоје Стојановић, заменик председника Савеза пчеларских организација Србије (СПОС).
Оно што је добра вест за српске пчеларе, како каже, јесте што без обзира на принос сигурност имају у погону СПОС-а „Наш мед“ у Рачи, који је покренут уз помоћ Владе Србије и чији су већински власници сами домаћи произвођачи меда. - Прошле године откупна цена за наше чланове је била 6,71 евра килограм. Колико нам се меда понуди, у року од месец дана откупимо, са исплатом на дан преузимања, прегледамо и извеземо. Нови смо на тржишту, али идемо са врхунским квалитетом и сигурношћу производа што потврђују све анализе, што је и главни интерес домаћих пчелара – објашњава Стојановић.
Погон „Наш мед“, иначе, недавно је извезао још 22 тоне багремовог меда на тржиште Италије, које је једно од најзахтевнијих европских тржишта по питању процедура за увоз меда. Из овог првог домаћег погона за откуп и пласман меда, у Саудијску Арабију и Италију пласирано око 80 тона багремовог меда из Србије.
Извор: https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/uskoro-stize-bagremov-med-prinos-ce-biti-prosecan-ali-bolji-nego-prosle-godine/yhdfj4w
