Живадиновић: У фалш меду може да буде и жива сода

1,8K

Фалсификати немају типичну арому меда

Како препознати прави пчелињи производ на тржишту када фалсификатори стално усавршавају методе и успевају да преваре чак и најупућеније купце

Пошто је недавно анализама установљено да је од 25 узорака меда који се продаје у трговинама 22 фалсификат коме је додата нека врста шећера, поставља се питање како препознати прави пчелињи производ на тржишту. Пчелари кажу да је то у суштини тешко установити, али ипак сматрају да се по неким карактеристикама фалсификати ипак могу препознати. Пре свега, кажу, немају типичну арому меда. Таквим медовима су додате вештачке боје, али оне немају способност да дају меду природну мутноћу. Како каже Родољуб Живадиновић, председник Савеза пчеларских организација Србије СПОС, што је мед природно тамнији, фалсификатори додају више вештачке боје, која само потамни мед, али он остаје кристално провидан.

– Буквално можете препознати саговорника гледајући га кроз теглу, док код природног меда то није могуће јер он има природну мутноћу. Фалсификати направљени од чистог шећера имају необично ниску цену, која је неретко нижа од откупне цене меда по којој пакери меда купују мед од пчелара. Такви фалсификати обично због процеса производње имају јако повишен ниво ХМФ-а или хидроксиметилфурфурала, који настаје распадом фруктозе, једним од главних шећера који се налазе у меду. Да би га смањили, фалсификатори у тај лажни мед додају чак и живу соду, која је јако опасна – каже он. Савршенији фалсификати, додаје, чак пролазе и софистицираније анализе, али не све. Међутим, њих је на први поглед много теже препознати, и чак су и дугогодишњи пчелари често немоћни.

– Једини начин који је скоро увек поуздан јесте да купите кристалисани мед, али да је хомогено кристалисан од дна до врха тегле. Поред зидова тегле или на површини може имати танке беличасте слојеве искристалисане глукозе из меда, и то је једино ремећење хомогености које је дозвољено. Све друго такође може бити прави мед, али се једноставно мора потврдити лабораторијском анализом, јер заиста има свега на тржишту, мада данашњи масовни фалсификатори углавном праве лажни мед тако да никад не кристалише, јер у српском народу постоји уврежено мишљење да је кристалисани мед пореклом од шећера, а истина је управо супротна – кристализација је доказ да је мед природан – објашњава Живадиновић. Како каже, у северним земљама као што су Норвешка, Шведска, Финска, Руска Федерација и друге, потрошачи скептично гледају на течне медове, пошто су навикли на кристалисани мед, јер су тамо генерално ниже температуре, а оне промовишу много бржу кристализацију меда него у нашим јужнијим крајевима. Он објашњава да потрошачи не би требало да верују у урбане легенде о наводном ваздушном мехуру у тегли који се на одређени начин креће кроз теглу кад је окренете, или о нити меда док мед цури која се не прекида ако је мед „прави”, или легенда о растварању сирупа и меда у води на одређени начин. Све су то, каже, неистине и вешти фалсификатори све то могу такође да „лажирају”. У СПОС-у подсећају да је једини прави начин за препознавање правог меда искључиво модерна лабораторијска анализа, која утврђује природност меда. Ради се о више метода које се примењују, пре свега по питању изотопа, чиме се утврђује порекло шећера у меду, то јест од којих биљака је шећер у меду. Тако, ако се у меду пронађе шећер од шећерне репе, трске, пиринча, кукуруза и слично, онда то значи да мед није природан, већ да су му додати страни шећери. Такав мед се не сме називати медом, већ се мора повући са тржишта и уништити.

Јелица Антељ

Извор:

https://www.politika.rs/scc/clanak/576682/Ekonomija/Falsifikati-nemaju-tipicnu-aromu-meda