КАДА је пре четврт века Борика Савић из Поповца, код Параћина, одлучила да гаји пчеле да би имала разлог да одлази у природу, није баш наишла на одобравање супруга и деце. Није одустајала.Прву кошницу и прво знање добила је од Љубише Матића, тада најпознатијег пчелара у општини. Затим је кренула на стручна предавања и учланила се у пчеларско удружење „Грза“.
Док није стигла до десете кошнице све је радила сама, а онда је морао да јој се придружи супруг Будимир. Данас, он каже да је Борика за пчелињак „главна“. Имају педесетак кошница у Сисевцу и Поповцу, где живе.
- Јесам главна, али без Буде не бих могла ништа јер је он задужен за физичке послове – са осмехом вели Борика.
У широј њиховој фамилији нико се никад није бавио пчеларством, мада се у монографији Стубице помиње неки Борикин предак који је гајио пчеле.
- У одржавању друштава најтеже су болести јер се одмах не виде. У тој области увек има новина. Треба стално учити. Кошницама не прилазим без заштитног одела, рукавица и димилице, али увек добијете понеки убод. Иначе, багрем ове сезоне уопште није обећавао, али га је ипак било и врцали смо. Ливада је још страшније подбацила, те врсте меда готово да нема. Можда кило-два по кошници – напомиње Борика.Додаје да меда има за сопствене потребе и нешто за продају. Тиме су задовољни јер, истичу обоје, ова пчелиња посластица није им главни извор прихода. И она и супруг су пензионери, а пчеле јој, понекад, „поједу пензију“. Прихрањивање је неопходно кад је година лоша да би друштва преживела зиму.
Кад је о помоћи коју имају реч, највећа је када се окреће центрифуга. Онда се прикључују унуке и син, али је проблем донети пуне рамове из Сисевца до куће. Савићи имају шесторо унука од ћерке и сина, што је право богатство. Борика још воли да путује и често одлази у бање где мед зачас плане.
- Обожавам да сам тамо где се нешто дешава јер волим да се дружим. Кад сам набавила прву кошницу није било других жена у Параћину које су се тиме бавиле, а сад их има неколико. Не сматрам себе професионалцем, али волим рад у пчелињаку. Покушавам такође и да неке обавезе пренесем сину јер пчеларење није само врцање меда – наглашава Савићева.
На питање шта је у пчеларењу најтеже, Борика каже да је то стићи до прве кошнице. - Најтеже је кренути, а мени је за то требало пуних десет година. Остала друштва створила сам разројавањем. Иначе, наши одбегли ројеви усрећили су многе јер не боравимо у Сисевцу стално.
ТРУТОВИ И РАДИЛИЦЕ
У ОБЈАШЊЕЊУ „филозофије“ кошнице, од Борике сазнајемо да се у овом периоду излежу зимске пчеле које живе до пролећа, а трутове радилице ликвидирају. Избацају их из кошнице по лошем времену јер су им сувишни.
- Паметнице – вели Борика, док Будимир врти главом и каже да су пчеле као војска.
Организација им је увек беспрекорна, па им је зато и резултат рада врхунски. - Извор:https://www.novosti.rs/vesti/reportaze/1041403/pcelari-borika-savic-zena-pcelar-pcelarstvo
