Ево где се у Београду налазе урбане пчеле и зашто је то важно

33

О важности очувања биодиверзитета се све више прича, а у посебном фокусу су градови у којима је због урбанизације све мање места за биљне и животињске врсте. Да урбане средине ипак могу да буду уточиште бројним врстама показује Београдско удружење пчелара (БУП), које већ годинама у Београду развија пројекат урбаног пчеларства и организоване садње медоносних врста.

– Урбано пчеларство је у ствари пракса позната у свету којом се побољшава стање животне средине у градовима и смањује негативан утицај урбанизације на свакодневни живот. Постављањем кошница и бригом о пчелама на крововима стамбених зграда, институција, компанија или у градским парковима и двориштима, заправо доприносимо очувању биодиверзитета биљака, пчела и природе, објашњава Станко Рајић, председник БУП-а.

Све је почело пре неколико година када су прве пчеле зазујале на крову Амбасаде Француске. Мало ко је тада био заинтересован за овај вид пчеларства. Међутим, интересовање је у међувремену знатно порасло. Јављају се друштвено одговорне компаније које озелењавањем кровова и околине, као и постављањем кошница, желе да допринесу унапређењу стања животне средине. Уједно, на овај начин могу да дођу до брендираног меда своје компаније, што им је јако интересантно.

Илустрација: Урбано пчеларство побољшава стање животне средине у градовима

Пчеле су се настаниле, између осталог, на кровове Тржног центра „Ушће“, компаније „Делта“ и хотела „Хајат“, који овако произведен мед користи за припрему деликатеса за своје госте.

– Радили смо анализе меда извађеног из кошница које се налазе на крововима и овај производ је беспрекорно чист. Београдска медљика, на пример, награђена је Златном медаљом за квалитет на сајму у Тузли. Важно је напоменути да у бризи о кошницама, као и поступку вађења меда, уз нашу помоћ учествују и запослени из зграде на којој се пчеле налазе. Желимо да у целу причу укључимо и нутриционисте, који би на прави начин предочили значај пчелињих производа за људско здравље, каже Рајић и додаје да се све више странаца интересује за овај пројекат, али и да му традиционални пчелари, који су у почетку били скептични, све више поклањају поверење.

Урбаним пчеларством, како објашњава наш саговорник, не може да се добије сортни мед јер је паша састављена од великог броја биљака. Пчелари Београдског удружења труде се да сетвом и садњом медоносног и лековитог биља обезбеде разноврсну пашу пчелама. Важно је и што у овај посао укључују децу која се од најранијег узраста уче важности очувања биодиверзитета, али и пчела као индикатора здравља животне средине.

Поред центра „Ушће“ налази се ограђени простор са две кошнице снабдевене дигиталном вагом на соларно напајање. Овај простор намењен је едукацији најмлађих. Уз ограђени простор налази се башта у којој су посађене медоносне биљке, а уз сваку стоји име детета које ју је засадило.

– Трудимо се да правилно распоредимо кошнице у граду како не бисмо угрозили дивље опрашиваче, којих само у Београду, према неким истраживањима, има око 200 врста. Важно је да се паша правилно искористи, а по обилним уносима меда и јаким друштвима видим да смо у томе успели, објашњава Рајић.

Додаје и да је проблем неискоришћености паше генерално проблем у Србији и да према истраживањима СПОС-а пчелари користе тек десет одсто расположиве паше. Због тога је, како каже, веома важно да се направи дигитални катастар паше, преко којег би пчелари могли да се региструју и не дођу у ситуацију да своје пчеле населе сувише близу других кошница.

Илустрација: Убрзано се саде медоносне биљке по градским парковима

Правилно коришћење паше, урбано пчеларство, садња медоносних биљака, само су неке од тема о којима ће се и ове године током зиме, док пчеле мирују, говорити на традиционалним предавањима и радионицама које организује БУП. И ове године ће бити организовани курсеви за пчеларе почетнике.

– Зиму користимо за едукације и унапређење знања из пчеларства. Не потцењујемо знања предака о овом послу, али наука о пчеларству свакога дана напредује па и та знања треба усвојити. Значајно је што наше удружење у Кошутњаку има свој пчелињак, па све оно што полазници науче на курсевима и током предавања, на пролеће и лето могу да примене и провере у пракси. Директан контакт са пчелама нема алтернативу. Посебно смо поносни на наш рад са децом, јер ако њих успете да заинтересујете, они ће та сазнања упамтити и касније бити добри учитељи другима, каже наш саговорник.

Рајић тврди да су људи све више заинтересовани за пчеларство, посебно млади и жене који су све чешћи полазници курсева које организује Београдско удружење пчелара. Помоћ развоју пчеларства пружа и Град Београд, који обезбеђује субвенције за набавку пчеларске опреме. Тренутно се само мали број пчелара на територији града професионално бави овим послом. Углавном су то хобисти којима је пчеларство допунски посао. Богата вегетација Кошутњака, Калемегдана и Авале пружа услове да се још много пчела настани на овим просторима уз обавезно поштовање биодиверзитета других инсеката. Судећи по све већем интересовању пчелара, хобиста, али и странаца – недавно је стигао упит из Париза, ова слика би могла ускоро да се промени.

Аутор: Александра Милић

Извор: https://poljoprivrednik.net/newsdetails/67371235b834ffdef12308e9/Grad-utociste-pcela

Pixabay