Цене меда крећу се од 800 до 2.500 динара по килограму, у зависности од врсте. Багремов мед, ког има у већем делу Србије, код пчелара се може наћи по цени од 1.200 динара, док се сунцокретов креће од 800 до 1.000 динара по килограму.
“У Србији је најчешћи багремов мед. Такође, сунцокретов мед је неоправдано потцењен, иако је у питању мед са најјачом антиоксидативном активношћу. У истој ценовној категорији је и мед од уљане репице и он се креће од 800 до 1.000 динара по килограму, док је липов мед скупљи – од 1.200 па до 1.600 динара. Све зависи да ли је сертификована производња као што, рецимо, имамо на Фрушкој гори“, каже за Бизнис.рс председник Савеза пчеларских организација Србије (СПОС) Родољуб Живадиновић.
Према његовим речима, трошкови сертификације су велики и они једноставно морају да се уграде у цену меда, тако да мали број пчелара који је ушао у сертификацију има већу цену липовог меда. Наш саговорник додаје и да је реч о меду са најјачим процентом полена липе на свету.
Илустрација: Цена меда зависи од много фактора
Коментаришући шаренолике цене, Живадиновић каже да, примера ради, само у Рашкој области мед са тамошњег подручја достиже цену и до 20 евра по килограму.
“Реч је о меду ког има јако мало, годишњи приноси по кошници су једноцифрени и купци треба да знају да ти пчелари, упркос доброј цени, не зараде више од оних који мед продају по десет евра”, додаје Живадиновић.
Када је реч о ливадском меду, наш саговорник истиче да њега у Србији нема много јер мали број пчелара кошнице сели на високе планине пошто им се не исплати, па само они најупорнији успевају да дођу до тог меда и његова цена се креће од 1.200 до 1.800 динара по килограму.
“Најскупљи је шумски мед, такозвани медљиковац. То је мед пореклом од ванцветних нектарија или од продуката лисних ваши, пун минерала. Проблем са овом врстом меда је што је он врло редак и нема га сваке године. У принципу, он меди сваке четврте-пете године и ређе од тога. Цена му је јако добра – од 1.500 до 2.000 динара по килограму”, наводи Живадиновић.
Да ли се исплати производња меда?
Како наводи председник СПОС-а, подаци Управе за ветерину показују да је Србија у 2023. години имала више од 1,6 милиона кошница. Годишње се у нашој земљи произведе од 6.000 до 12.000 тона меда, али се у лошијим годинама та цифра креће од 3.500 до 4.000 тона.
“Ова година је за пчеларе била тешка због проблема на светском тржишту са декларисаном ценом меда, и то због огромног процента фалсификата, који се од земље до земље креће од 62,5 до 100 одсто. Све то довело је до пада потражње за правим медом, а самим тим пала је и његова цена”, истиче Живадиновић и додаје да се из Србије годишње извезе од 1.800 до 3.300 тона меда.
Илустрација: Климатске промене значајно утичу на производњу меда
Велепродајне цене, према његовим речима, углавном су испод цене коштања производње, па је тако тренутна цена за багремов мед 3,6 евра по килограму, док суноцкретов мед кошта 1,6 евра.
“Тај мед не можете да произведете без 3,5 евра. Према нашој рачуници, коју смо радили почетком ове године, трошкови пчеларења са свим инпутима у производњи поскупели су за 43 одсто у односу на 2011. годину”, истиче наш саговорник.
Ни климатски услови нису ишли на руку пчеларима, напомиње Живадиновић. Пролеће је поранило, багрем је цветао око месец дана раније, па су само они који селе своје кошнице успели “нешто да извуку” и имају просечан принос. Они који то нису могли имали су једноцифрен број килограма по кошници.
“Ако гледамо по пчелињим пашама, ни паша уљане репице није се прославила. Липова паша обећавала је у старту, али је и она на крају била јако лоша, па је просечан принос по кошници негде око пет-шест килограма. Ретко ко је успео да достигне 20. Само на неким локацијама је дошло до бољих приноса. Сунцокретова паша такође је била испод просека у већини делова Србије, иако се пчелари јако уздају у њу као у једну од најпоузданијих”, закључује Живадиновић.
Извор: https://biznis.rs/vesti/srbija/cena-meda-od-800-do-2-500-dinara-po-kilogramu/
