Да ли могу пчела и тамбура заједно?

Аутор: Gdjakovic
211 посета

Домаћинство Раданов из Ђурђева поседује око 80 кошница и бави се производњом меда, медних производа и медоваче.
На тржиште пласирају багремов и ливадски мед, као и мешавине меда са лековитим травама, прополис и полен. Ово домаћинство отворено је за посетиоце, који су заинтересовани да се увере како је бити пчелар и да се опробају у томе, а након тога да уживају у дегустацији.

Љубомир Раданов почео је да се бави пчеларством пре 11 година и од тада је број кошница растао. Сада годишње производе око две тоне меда, иако је претходна година била слабија због лоших временских услова. Своје производе дистрибуира углавном пријатељима, комшијама, познаницима…

Пронашао је јединствену равнотежу између два сасвим различита света – пчеларства и музике. Овај вредни Ђурђевчанин није само стручњак у раду с кошницама, већ је и талентован музичар који свира у тамбурашком оркестру.

– Највише меда оде у Нови Сад, то је несумњиво најбоље тржиште. Иначе свирам тамбуру у оркестру, па ми успут наруче и мед кад идем на свирку – кроз смех прича Љубомир и додаје да је заправо природа та хармонична симфонија.

Он не види ова два посла као одвојена ентитета, већ их, каже, доживљава као међусобно повезане елементе. Пчеле, попут ноте у музици, играју кључну улогу у очувању природе.

Највише меда оде у Нови Сад, то је несумњиво најбоље тржиште. Свирам тамбуру у оркестру, па ми успут наруче и мед кад идем на свирку, прича нам Љубомир.

Волео бих да апи-туризам заживи код нас

Раданов излаже своје производе на многим манифестацијама и сајмовима, а води се и искуствима стеченим на едукацијама, попут оне у Словенији, што је организовала локална самоуправа за произвођаче меда.

– Трудио сам се да усвојим оно што сам видео, а што је у складу са могућностима. Допао ми се тај словеначки апи–туризам, који тамо јако добро функционише. Надам се да ћемо и ми имати услове да заживи и код нас – прича пчелар.

Како истиче, свакодневно се труди да напредује, а своје кошнице држи у селу, као и на Тиси. Такође, сведочи о томе како се, кроз свестраност и љубав према различитим аспектима живота, може постићи склад и очувати лепота природе.

Текст: М. Рашић

Извор: ДНЕВНИК

Фото: Архива

Srodni tekstovi

Оставите коментар