Да ли знате од када су пчеле на планети и како су дошле код нас?

287

На основу научних истраживања фосилних остатака, сматра се да су се пчеле (fam. Apoidea) појавиле на земљи пре око 140 милиона година. Пошто их карактерише могућност прилагођавања климатским и другим животним условима, опстале су у овако дугом временском периоду, што није био случај са другим животињским и биљним врстама. Сматра се да је прадомовина пчеле тропско подрчје Индије, одакле су се населиле по Старом свету. Научници сматрају да су се пчеле из Индије, услед природних препрека на северу, истоку и југу, продирале западно, према Блиском истоку, а затим ка Египту, одакле су се шириле северном обалом Африке и преко Гибралтарског мореуза стигле на Пиринејско полуострво, одакле су се прошириле у централну Европу. Има тврдњи да је прадомовина пчела средња Европа, где је некада владала тропска клима, док други научници тврде да је центар стварања пчелињих раса подручје око источног Средоземног мора. У оквиру зоолошке систематике пчеле припадају најбројнијем делу животињског царства – зглавкарима (phylum Arthropoda). Mогу се наћи у различитим природним стаништима, претежно шумама, њивама, воћњацима, виноградима где могу пронаћи потребне ресурсе за свој живот и репродукцију, укључујући храну и воду. Оно што је карактеристично за пчеле јесте њихова способност да преживе и на сиромашним подлогама, укључујући стење и сиромашна тла. Живот и разноврсност биљног света у
великој мери зависе од инсеката, укључујући и пчеле (Пушкадија и сар., 2009).

Животни циклус пчеле у кошници

У презимљавање, у нашим условима у октобру месецу, пчелиње друштво у савременој кошници улази са 20.000 – 30.000 пчела радилица, заједно са матицом. Температура пчелињег гнезда преко зиме у пчелињем клубету креће се од 16 – 20° С.
Пчеле је обезбеђују трошењем меда који даје одличну топлотну енергију. Матица се налази у центру клубета, где је и најтоплије. Пчеле на спољном омотачу клубета, када се расхладе, улазе у центар клубета и бивају замењене другим пчелама из центра. Ако се укаже леп дан са температуром изнад 14° С, пчеле излећу да би прочистиле дебело црево.
Овако топли дани су благодет у презимљавању пчела. Крајем јануара, матице у нормалним друштвима почињу са лежењем јаја, и то првог дана 20 – 30, да би из дана у дан број залежених јаја бивао све већи и већи (Слика 3). Тако настаје обнављање пчелињег друштва – приливом младих пчела надокнађује се губитак старих. У марту месецу пчелиње друштво има отприлике исти број пчела као и у октобру месецу. Од тог времена прилив младих пчела је све већи, па у нашим климатским условима пчелиње друштво постиже свој максимални биолошки развој крајем маја и у току јуна, када у већини наших рејона настају главне пчелиње паше. У том периоду може доћи и до природног ројења. Од јуна месеца ка јесењим данима матица леже све мање и мање јаја, да би крајем септембра потпуно престала, чиме се и животни циклус затвара (Милановић, 1997).

Извор: Мастер рад – Марко Живковић