Ноземоза је најзначајније гљивично обољење одраслих пчела, узрокована високоспецијализованом паразитским гљивицама Nosema apis Zander i Nosema ceranae, које настањује средње црево пчела. Ноземоза је доскора била свставана у протозое, али последња сазнања су довела до њене нове класификације у гљивице. Болест се азива се и „тихи убица”, често је велики број пчелињих заједница инфициран а губици могу превазићи губитке код свих осталих болести пчелињих заједница (присутна у целом свету). Бројним истраживањима је потврђено да ноземоза, заједно са вирусима пчела, представља једно комплексно обољење које доводи до скраћивања дужине живота пчела. Зимске пчеле прерано угињавају, а многе од њих се после првих пролећних излета из кошнице више и не враћају, највероватније због исцрпљености организма. Акутан ток болести изазива велики морталитет, нарочито у пролећном периоду. Хроничан ток болести је скривен. Инфекција ноземозом има негативне последице на одраслу
популацију пчела, док директног утицаја на пчелиње легло нема. Пчеле радилице, које унесу у свој организам споре ноземе, ако су млађе од једне недеље, обично не производе матичну млеч. Младе матице које су унеле споре узрочника ноземозе обично су замењене већ у току једног месеца, а ако нема услова за замену матице, друштва остају без матице и слабе.
Акутна слика болести јавља се у фебруару, марту, априлу, а хронична (скривена, субклиничка слика болести) у току летњих месеци. Клинички знаци на пчели су: увећан абдомен, течан измет (дијареја) жутосмеђе боје, непријатног, оштрог мириса, пузање и дрхтање пчела раширених крила (задња крила одвојена од предњих), немогућност полетања, скупљање у гомилице (лети), узнемиреност, а зими велики број мртвих пчела у кошници. Клинички знаци на пчелињој заједници су велики број угинулих пчела (пролеће), рамови, саће и зидови кошница попрскани изметом, мали број пчела које се “вуку” по саћу или поду кошнице, притиском на абдомен фецес се лако истискује,
несклад између величине легла и пчела које покривају легло (пролеће), у време лета често је без клиничких знакова болести. Инфициране пчеле не испољавају знаке болести, али доживе само половину живота незаражених јединки у друштвима у пролеће или лето.
Фото: Третман против ноземе, Марко Живковић
За преглед се узимају лешеви пчела сакупљених са пода кошнице и живе болесне пчеле које не могу да полете или које пузе испред кошнице. Узорак за преглед из једне кошнице представља најмање 60 пчела. У случају субклиничке инфекције, за преглед се узимају живе пчеле излетнице са полетнице и угинуле пчеле испред кошница, док се у акутном облику, које је најчешће у рано пролеће, за преглед се може узети и састругани измет пчела са рамова. Измет се узима помоћу микроскопске плочице која се стави близу улаза у кошницу, а исти се од матица узима када се оне држе изнад плочице покривена стакленом чашом. Преглед се врши микроскопском детерминацијм спора узрочника ноземозе, а јачина инфекције се утврди одређивањем њиховог броја. Применом PCR методе – молекуларна дијагностика, одређује се врсна специфичност. Терапија се састоји од средстава на бази јода (Nozecid, Nozecip), Повидон јод и Ц витамин, природних, нетоксичних препарата као што је KAS – 81. Fumagillin
Фото: Постављње контролног папира и резултати на контролном папиру, Марко Живковић
Паразитске болести
Велики број различитих врста гриња (Acari) паразитира инсекте укључујући и пчеле. Оне живе и размножавају се унутар или на површини својих домаћина. Често постају високо специфични за одређени део тела, обично за неко посебно удубљење или пукотину, одакле их је тешко одстранити.
Варооза спада у паразитске болести које наносе изузетне губитке пчелињим друштвима а чији су узрочници гриње Varroa destructor i V. jacobsoni. Током последњих 40 година вароза се раширила на свим континентима, изузев Аустралије и Централне Африке, а њен животни простор је све већи због превоза пчела и матица бродовима и авионима или услед селидбених активности самих пчелара. Ове гриње су видљиве голим оком. Тело им је овално спљоштено, скоро округло, покривено великим леђним штитом тамносмеђе до црвенкасте боје. Одрасла женка је дуга 1,0 – 1,7 и широка 1,5 – 1,6 mm. Са доње стране се налазе четири пара јаких, кратких, чланковитих ногу Varroa spp. којима се гроње брзо крећу. Усни апарат им је подешен за сисање хемолимфе домаћина тако да се затичу само на живим пчелама. Хемолимфом ларви и лутки пчела хране се лутке и одрасли паразити V. destructor. Varroa spp. је раширена на медоносним пчелама (A. mellifera) у Европи и Америци, а у Азији и на Далеком Истоку заступљена је на пчелама A. cerana. Варооза узима велики проценат у укупним губицима и смањењу прихода у пчеларској производњи.
Фото: Постављње контролног папира и резултати на контролном папиру, Марко Живковић
Познато је да пчелиња заједница у којој се вароа не третира угињава, те је редовна борба с овим паразитом постала део савремене пчеларске праксе. Размножавање и ширење унутар друштава: женка V. destructor полаже од 1 – 12 јаја у ћелију саћа поред ларве пчеле. У исту ћелију саћа може неколико крпеља да положи јаја, уколико је инфестираност велика. Развојни циклус овог паразита одвија се у поклопљеном леглу заједно са младом пчелом
У поклопљеном леглу одвија се и парење грињ,а након чега мужјаци угину, а млада вароа остаје и храни се хемолимфом лутке и младе пчеле. Са младом пчелом из легла излази и крпељ. На пчели радилици или труту може бити једна, две или више гриња које су смештене између сегмената на абдомену где је најлакше да се прободе тело пчеле и допре до хемолимфе. Пчеле које на себи имају варое тешко полећу, крећу се у круг, покушавају да полете и падају испред кошнице, пузе по трави и убрзо угињавају. Гриња одмах напушта угинулу пчелу и тражи нову здраву пчелу. Знаке обољења пчелар запажа када је заражено 20 – 30% пчела, успорен развој легла и када одрасле пчеле напусте кошницу.
Дијагноза и терапија: Живе гриње се обично налазе у затвореном леглу, али се један број такође нађе скривен међу абдоминалним сегментима одраслих пчела, тако да их, без обзира на њихову величину, није лако запазити. За преглед се узимају живе пчеле из средине гнезда и шаљу се у добро затвореној стакленој или пластичној посуди, најмање 250 – 300 пчела по кошници. Угинуле гриње које спадну са одраслих пчела, могу се видети на подњачи кошнице. Ови отпаци се сакупе помоћу већег листа белог папира, који се остави на подњачи неколико недеља пре прегледа (или преко целе зиме).
Контрола варое и праћење нивоа заражености су од непроцењивог значаја за опстанак пчела. У току сезоне може се вршити преглед најмање 100 ћелија трутовског легла и ако је % заражености < 5% – није потребан хитан третман, ако је % заражености > 5-8% – треба третирати, а ако је зараженост 10% – неопходан је хитан третман неким од биолошких метода сузбијања варозе. Начина и средстава у борби против варое, данас има све више, али нажалост ниједно средство ни метода нису у могућности да је потпуно униште. Рад са пчелињим заједницама мора бити сталан, зараженост друштава мора бити стално контролисана, иначе друштва врло брзо пропадају. Неопходно је комбиновати одговарајуће поступке (Слика 14). Сталном контролом заражености пчелињих друштава откривамо друштва која су отпорнија на V. destructor, па је веома значајно да се врши одабир и узгајају матице отпорне на V. destructor.
