Недавно је на факултету за Примењене инжењерске науке Пожаревацу одбрањен рад на тему Медоносна пчела (Apis mellifera) -технологија гајења који је урадио Марко Живковић, млади инжењер са искуством у пчеларству и великим ентузијазмом истраживао је болести пчеле и борбу са овим изазовима које муче пчелу односно пчеларе који их гаје у кошницама. Марко је поделио са нама своја сазнања која вам преносимо у наредним редовима.
У току гајења пчела на селекционим пчелињацима и рада са друштвима, посебну пажњу треба обратити на здравствено стање пчела и легла. У редовним околностима пожељно је годишње урадити двократну лабораторијску контролу пчелињих друштава (број друштава који ће бити подвргнут лабораторијској контроли зависи од тренутног
стања на пчелињаку).
Фото: Пролећни преглед кошница, Марко ЖивковићПрви преглед у пролеће – слабе пчелиње заједнице и клинички сумњива на болест подвргнути лабораторијском прегледу да би се утврдио здравствени статус пчелињака и предузеле неопходне мере у циљу санирања стања и припреме пчелињих друштава за квалитетну производњу (полинација, медобрање, итд)
Преглед у јесен – слаба пчелиња друштва и клинички сумњива на болест подвргнути лабораторијском прегледу да би се утврдио здравствени статус пчелињака, односно предузеле неопходне мере у циљу припреме пчелињих заједница за адекватно зазимљавање. Код постојања сумње на поједине болести пчела и пчелињег легла, за лабораторијски преглед се узоркује (узима/припрема) следећи материјал:
– Промењено пчелиње легло у саћу најмање димензије 10×10 cm (америчка куга пчелињег легла, европска куга пчелињег легла, вароза, тропилелоза, гљивичне и
вирусне болести легла).
– Лешеви и/или живе (жртвоване пчеле) најмање 30 јединки (вароза, ноземоза).
-Саструган фецес са површине рамова и зидова кошнице (ноземоза).
– Материјал са подњаче у пролеће (Aethina tumida i Tropilela sp.) Узорке саћа пчелињег легла, лешева пчела и фецеса паковати у папир, новинску хартију, картонску или евентуално дрвену амбалажу. Узорке живих пчела паковати у стаклене/пластичне тегле. Паковање и слање материјала у пластичним врећама, алуминијумској фолији, воштаном папиру, лименим и стакленим посудама треба избегавати јер ови материјали могу оштетити биолошки материјал и учинити га неподесним за испитивање.
Вирусне болести
Вирусне болести обухватају велико и најмање познато подручје из патологије пчела. Убрзани развој и примена молекуларних дијагностичких метода у последњих десетак година довела су до нових сазнања о овим болестима и омогућила њихову правовремену дијагнозу. Досад је издвојено двадесетак пчелињих вируса, а њихово утврђивање има све веће значење због све учесталије појаве вирусних болести. Вирусне болести пчела врло често пролазе као прикривене инфекције, те им се због недостатка клинички видљивих знакова болести често не придаје довољно пажње. Најновија сазнања показују да постоји јако међусобно деловање пчелињих вируса и осталих патогених микроорганизама у пчелињој заједници. Све то доводи до закључка о великом утицају вируса на повећане губитке и пропадање пчелињих заједница. С друге стране, вирозе пчела су тесно повезане са инфекцијом пчелињом крињом Varroa destructor, који је главни биолошки и механички преносилац вируса (уз сва своја патогена деловања).
Вируси се у пчелињем друштву преносе хоризонтално и вертикално, а избијање болести је најчешће узроковано стресогеним факторима који доводе до слабљења друштва. Вирусним болестима се у последње време придаје велика важност и у расправама о могућим узроцима колапса пчелињих заједница у облику изненадног
„нестанка“ пчела.
Мешинасто легло
Мешинасто легло је вирусна болест пчела за које су најпријемчивије ларве старе око два дана. Узрочник је su vrste iz roda Flavirus, шестоугаоног облика и пречника 30 nm. Вирус је термолабилан – губи патогеност за 10 минута ако је суспендован у води на 59о С, а у меду на 70о С. У меду држаном на собној темпаратури остаје вирулентан до три
месеца. У течности која се ствара у угинулим ларвама остаје вирулентан до недељу дана. Болест је глобално проширена.. Ширење болести се најчешће врши преко контаминираног меда, залетањем пчела у друге кошнице, грабежом, ројењем или сам пчелар пребацивањем рамова из једне кошнице у другу прибором, а у ширењу значајну улогу има и V. destructor. Пчеле које извлаче угинуле и оболеле ларве и избацују их из кошнице истовремено усисавају и њихову течност. Код ових радилица се већ после 24 сата вирус налази у хипофарингиалним жлездама и постају латентно инфициране. Оне испољавају промену у понашању – губе жељу за узимање полена и угињавају брзо (Плавша & Павловић, 2017).
Парализа пчела
Парализе пчела су вирусна оболења, које зависно од врсте вируса, протичу као акутна парализа или као хронична парализа пчела.
Акутна парализа пчела – Узрочник је РНК вирус из фамилије Dicistroviridae. Болест је раширена највише у Европи. Вирус се међу пчеле уноси поленом инфицираним секретом из пљувачних жлезди латентно инфицираних пчела. Вирус се нарочито брзо размножава у пчелама током зимовања и у почетку пролећа. Акутна вирусна парализа је болест младих пчела радилица, наступа нагло у време пролећног развоја пчелиње заједнице, па се испред кошнице појављује велики број угинулих пчела. Изузетно важан моменат у активацији вируса представља јака инфестација са V. destructor која га ослобађа из ткива током свог продирања у организам пчела, а истовремено представља и вектор овог оболења ширећи га на друге одрасле пчеле и лутке. Вирус продире у организам пчеле с храном и размножава се у различитим ткивима тела пчеле (у стомаку, масним ћелијама, мозгу, ждрелним жлездама), а да би проузроковао обољење вирус мора да продре у хемолимфу пчеле. До заражавања преко хране може доћи ако су ћелије црева пчеле оштећене узрочницима ноземозе
Карактеристични симптоми су: пузеће младе пчеле испред кошнице, постепено слабљење друштва; болесне пчеле излазе из кошнице, падају на земљу, тетурају, скупљају се у гомилце, не могу да полете. У диференцијалној дијагнози може бити nozemoze и зачепљење црева поленом. За разлику од хроничне парализе пчела, оболеле пчеле веома брзо угињавају по појави клиничких симптома болести.
Мере заштите се састоје у следећем: пчелиња друштва оболела од акутне парализе треба, пре свега, третирати против варое, заменити матицу, прихрана шећерним сирупом.
Вирус деформисаних крила (DWV)
Узрочник оболења је РНК вирус из фамилије Flaviridae. Први пут је установљен у Јапану, а касније се проширила по целом свету. Инфекција услед заразе вирусом може настати у сваком развојном стадијуму (јаја, ларве, лутке) медоносне пчеле, али не проузрокује увек видљиве симптоме и оштећења. Вирус је чак изолован из неоплођених
јаја, што јасно показује да се може преносити вертикално. Изолован је и из сперме трутова, преко које се инфицирају јаја приликом оплођења.
За време ларвеног стадијума DWV вирус се може пренети преко хране, односно преко пчела које хране ларве. Најважније је истаћи да се DWV вирус преноси преко V. destructor на лутке и одрасле пчеле. Познато је пчеларима да се код јаче заражености пчелињих друштава варозом јављају пчеле са закржљалим и деформисаним крилима и недостацима на другим деловима тела. Ово се углавном догађа у другој половини лета и у јесени и то је сигуран знак да је опстанак пчелињег друштва веома угрожен. Дуго се мислило да је то резултат исцрпљивања паразитирајућом вароом.
1 коментар
Vrlo sazeto i jasno