ВАЉЕВО – Удружење новинара за пољопривреду АГРОПРЕСС и ProGnosisBioteh у Средњој пољопривредној школи у Ваљеву организовали су конференцију и радионицу „Контрола и смањење афлатоксина у сточној храни и млеку“. Овом приликом пољопривредници из Ваљева и гости из бројних места могли су на лицу места да дају на анализу производе које су желели да тестирају. Најчешће се радило о млеку, кукурузу и силажи. Према добијеним резултатима тестови млека и силаже су били уредни, док су два узорка кукуруза била позитивна на афлатоксин. Оно што забрињава је чињеница да се радило о једном узорку кукуруза добијеног од стране државе као помоћ сточарима у отклањању последица суше. Ко је у овом случају заказао остаје да се види. Пошто овај кукуруз још није коришћен у исхрани на фарми крава није било ни могућности да негативно утиче на животиње или да буде пронађен у млеку.
Више од 100 учесника
Како је саопштио АГРОПРЕСС, на конференцији, је било преко 100 учесника међу којима је, поред сточара било и представника Задруга, откупљивача млека и жита, фабрика сточне хране и Пољопривредних саветодавних служби.
У име домаћина учеснике конференције поздравио је Милан Гајић, директор Средње пољопривредне школе у Ваљеву која ове године обележава 100 година од оснивања.
„Надам се да ћемо и у наредном периоду одговорити изазовима и задацима који се пред нас постављају. Као што знате прогрес у пољопривреди мора се пратити јер само тако имаћемо добре резултате“
Председник Задружног савеза Србије Никола Михаиловић је истакао да оваквих домаћина као што је ова школа треба да има што више. „ После сваке посете Пољопривредној школи у Ваљеву одем препун добрих утисака. Подсетио бих вас да су Задруге и удруживање кључне за сточарску производњу. Ту смо да вам помогнемо око бирократије, програма рада и о рганизације саме задруге“- рекао је он.
Михаиловић је подсетио да је потребно формирати Управу за сточарство која би се на још квалитетнији начин бавила сточарском производњом.
Помоћник градоначелника Ваљева Драгутин Кузмановић је у свом обраћању најпре честитао награду Пољопривредној школи, односно златну медаљу на Међународном сајму образовања.
„То је изузетно достигнуће, од срца вам честитам у име града. Такође,честитам организаторима на одабраној теми. Проблеми у сточарству су велики, број грла стоке је у паду и сматрамо да би Управа за сточарство била добар потез. Када је у питању сточарство ми смо учинили све да образујемо наше пољопривреднике кроз одласке на стручна путовања, кроз активности Агроразвоја-ваљевске долине – предузећа које је основала локална самоуправа у циљу развоја пољопривреде. Надам се да ћемо у скоријем периоду бити у могућности да увеземо и квалитетне приплодне јунице за наше сточаре“ – рекао је он.
Директор Агроразвоја – ваљевске долине Горан Марјановић рекао је да се ово предузеће бави директним инвестицијама у пољопривредну производњу. „Подстичемо све секторе пољопривредне производње и то на тај начин што враћамо део уложеног новца. Ако пољопривредник уложи до милион динара ми му враћамо 400.000 динара. Дајемо средства за набавку приплодних јуница, обнову механизације за сточарску производњу као и опреме за фарме.“
Светислав Марковић директор ПССС Ваљева истакао је да ова служба ради на едукацији пољопривредних произвођача, нарочито у смислу производње сточне хране. „Клима се суштински променила и све чешће имамо сушне периоде у време зрења житарица, затим брзо ширење гљивица које су одговорне за настанак афлатоксина. Ти токсини изазивају оболевање домаћих животиња а такође лоше утичу на људски организам. Пратимо нове трендове у свету и драго ми је да се велики број произвођача одазвао да провери своју сточну храну и млеко“.
Рад на смањењу нивоа афлатоксина који код човека може изазвати низ болести, померен је за децембар 2023. године. Министарство пољопривреде је донело одлуку да ниво АФМ1 остане 0,25 µг/кг (микрограма по килограму), на снази до 30. новембра 2023.године, иако је првобитним Правилником донетим прошле године планирано да се те границе помере на 0,05 µг/кг, као што је и у Европској унији.
Брзи тестови за житарице и млеко
Марина Крстић из BITEH PROGNIZIS је рекла да би за контролу једног камиона требало узети узорак од 10 килограма који би требало даље да се сведе на један килограм па да се подели на узорке од 100 грама, а потом се мањи део узоркује и анализира.
„ Ово јез аправо нешто што је изазов. Ту сигурно има пропуста јер се жури и онда немамо увек прецизне резултате – додала је она. Она је нагласила да прво тестирање треба да се ради одмах након прикупљања житарица у камиону што се ретко ради, потом по пријему робе у фабрике, рецимо сточне хране, а такође повремено треба радити контролу у силосима. Потребно је контролисати сваку произведену серију без обзира која је производња у питању.
Када су у питању фарме углавном се млеко тестира у млекарама а требало би на откупном месту или на самој фарми да би се спречила контаминација веће количине млека у камиону. На овај начин могу се спречити велики губици у производњи и преради млека.
Постоји неколико тестова: брзи тест за житарице који траје три минута док је за млеко потребно 10 минута. Ови тестови су високо осетљиви и препознају свих 6 главних изазивача појаве афлатоксина. Када је реч о млеку може се користити тест за свеже кравље и козије млеко које је термички обрађено.
