Последњих година узгајивачи живине све више се окрећу мањим јатима које се слободно крећу по дворишту. Оваква живина је много здравија а јаја и месо квалитетније. Једна од најпопуларнијих сорти расне живине је сасекс која је место нашла и у српским кокошињцима.
У питању је стара енглеска раса кокошака која потиче још из доба римског освајања Британије и гаји се и због меса и јаја. Име су добиле по истоименом округу на југоистоку Велике Британије. Ово је једна од популарнијих врста кокошака за двориште а у Србији су најзаступљеније класичне беле са црним перима око врата и на репу.
Илустрација: Петао достиже тежину између 3 и 4 килограма
Изглед и одлике
Сасекс раса кокошка је врло мирна и прилагодљива условима у којима се гаји. Уколико се слободно шета по дворишту изузетно је добар трагач за храном на отвореном. Поред већ поменуте беле кокоши са црним перима око врата и на репу постоји још и браон са белим „бисерима“ по врховима перја на стомаку и крилима, сјајна, светла црвена, шарена и боја круне. Ова последња је посебан варијетет расе (енгл. Coronation Sussex color) која је у основи бела са сребрном крагном и репом развијена у част крунисања краља Енглеске Џорџа и послужена је као специјалитет. Приказане су на првој изложби живине у лондонском зоолошком врту 1845. године. Тада креће њихова популарност па су врло брзо постале омиљена раса и у другим земљама Комонвелта као што су Канада и Аустралија. Сасекс кокошке су некад звали краљевске и хотелске кокоши јер је њихово месо редовно било на трпези британског краља и племства, али и на менију најлуксузнијих хотела у Енглеској. Ова кокош постоји и у батам односно патуљастој варијанти кокоши.
Сасек кокошке имају дуга, широка и равна леђа уз дужу и равну грудну кост и широка рамена па делују као да су правоугаоне грађе. Имају мању и широку главу са благо закривљеним кљуном. Наушнице су округле и црвене а боја очију црвена код примерака са тамнијим перјем односно наранџаста код светлијих. Креста је у облику чешља, ушне шкољке црве а без обзира на боју све имају белу боју коже на ногама. Врат је мали и одмах се наставља у широка леђа која се благо сужавају ка репу. Уколико је светла боја кокоши у питању око врата имају црна пера са зеленим одсјајем у облуку крагне. Имају снажан стомак и широке, меснате груди. Реп је благо уздигнут под углом од 45 степени у односу на тело, крила кратка и чврсто приљубљена. Ноге су средње дужине са добро дефинисаним мишићима и четири прста. Петлови су нешто здепастији и заобљенији у односу на кокоши. Петао у пуној зрелости достиже тежину између 3 и 4 килограма док су кокице нешто ситније и најчешће су тешке између 2,5 и 3 килограма.
Илустрација: Добро се слажу и са осталим расама кокошака
Квалитетно месо и јаја
Сасекс кокошке спадају у најпродуктивније носиље. Почињу да носе већ са пет, шест месеци и годишње у просеку снесу између 180 и 200 јаја. Носе крупна јаја светло браон или крем боје тежине између 55 и 60 грама. Светла и бела сорта сматра се бољим носиљама у односу на браон и шарене сасекс кокошке. Имају изузетно укусно и квалитетно месо што је још једна од предности узгоја ове живине. Сасекс се традиционално гајила због меса и почетком 20. века била је једна од главних раса која се гајила због укусног меса све док је нису потиснуле неке друге хибридне расе настале укрштањем.
Сасек кокошке нису захтевне кад је узгој у питању. Стопа преживљавања пилића је између 90 и 98 посто. Ретко су болесне и имају миран карактер и добро се слажу са осталим врстама домаћих птица као што су патке, гуске или ћурке. Добро подносе зиму и лако се прилагођавају свим климатским условима. Не захтевају никакве посебне услове ни кад је у питању исхрана. Задовољне су уобичајеном храном за живину а оброк ће допунити чепркањем по дворишту где увек проналазе црвиће и разне бубице. Важе за једну од економски најисплативијих раса живине за узгој.
Упркос успеху неких других хибридних раса кокошака Сасекс је и даље најпопуларнија раса у Великој Британији где, веровали или не, има и свој клуб обожавалаца.
Извор: Агробизнис магазин
ФОТО: Pixabay
