Вештим рукама мајстор Милош зна свашта нешто да направи, а за Агробизнис магазин говорио је о његовом јединственом занату – како се машински шишају овце.
Још када априлско Сунце најави пролеће и окопне снегови са златиборских и златарских брда, Милош Дуковић (56) из Доње Беле Реке, код Нове Вароши, припрема алат за шишање оваца и по позиву домаћина креће кроз планинска села.
Зараду је у овчијем руну нашао још пре 25 година, и од тада до данас обишао готово све засеоке нововарошке и чајетинске, али делове и ивањичке општине. Иако се чини да у селима Старог Влаха нема пуно белих стада, ипак Милош има пуне руке посла, почевши од априла, па до краја јуна.
– Посла има у свако доба, додуше, треба леђа и снаге и воље – мудро каже Милош.
Његов алат је машиница која кошта око 500 евра, она је заменила чувене ножице помоћу којих су се у овом крају донедавно шишале стада, затим две ћускије и канап са којим се везује овца. То је све од алата што Милош користи за успешно одрађен посао, а по његовим речима при раду је најважнија воља.
– Већ 25 година шишам овце, изучио сам занат, стекао рутину и умеће, а највише научио на својим грешкама. Сада уместо ножиза ( ручног алата за овај посао), савладао сам и савремену технику, купио електричну машиницу, и са њом свакодневно радим. Истина, машиницу је потребно одржавати (сервисирати), мењати ножеве, али ипак поново је лакше него ручно – прича Дуковић.
Ни сам не зна колико је до сада ошишао оваца, евиденцију није водио, а како каже тачан број Бог једини зна. Нема куће, ни овчарице у овом крају у коју није укорачио и домаћинима ошишао овце, а како нам је рекао током двадесетпетогодишњег стажа нико од муштерија му није имао примедбу на рад.
– Ниједан посао није лак, па ни овај. Захтевно је хитру овцу савладати, стићи, ухватити, па тек онда ошишати, чини се – није лако, брзо страда кичма, колико год била исправна – објашњава он.
Обучен у ветровку, некадашње стајаће панталоне, вунене чарапе и опанке, својим аутом „полом“, гази стрме сеоске путеве, каљаве сокаке, калдрме, разнете водом планинских потока, па и ако нема теренско возило никог не одбија, стигне на сваку адресу.
Истина је да је белих стада веома мало у центрима села, највише их ипак има по брдима у торовима старијих горштака, немоћних да их сами ошишају, па у помоћ зову Милоша – и ту он стигне, иако нема асвалтног пута, прегази рупе и сваки камен испран пролећном, свакодневном кишом.
– Зову људи са свих страна, од Златара, села око Увца, подно Муртенице и Златибора, па до ивањичких Мочиоца и Пресеке. Свима се готово одазовем, једино када се домаћинима жури, а већ имам заказана шишања, тад не могу да стигнем.
Цена шишања 500 динара
За разлику од човека, овце се шишају једном годишње, и то у ово доба године. По Милошевом ценовнику, цена шишања једне овце је 500 динара, док људи своје шишање оволико плаћају бар једном месечно.
– Нема куд мање, данас је све скупо, само је сељачка мука јефтина. Мени није „чист“ динар зарађен од шишања оваца, имам ја ту и улагања у опрему – машиницу. Њено сервисирање за једну сезону не кошта мало, као и ножеви који се оштре неколико пута у сезони, наравно у зависнисти колико је чиста вуна – додаје наш саговорник.
Једини је мајстор који машински шиша овце у нововарошком крају
Нема пуно мајстора у Србији који се баве овим послом, па је Милош једини мајстор у општини Нова Варош, који машински шиша овце по селима, док су на Пештери одавно савладали ову технику и селима између Ужица и Чајетине.
Милош има и наследника
Последњих година у овом послу Милошу је десна рука син Маринко, који са њим гази брда и нимало лаким радом зарађује за живот под суровом планином.
– И он се обучава полако, савладао је технику, радом стиче рутину. Од малена сам га учио да ради, да рад чини човека, сада је то и сам схватио – истиче Милош.
У сенци шумовитих гудура, под скутом Муртенице, километрима удаљен од асвалтног пута, налази се дом Дуковића, вредних, часних и поштених горштака. Поред шишања оваца они се баве и пољопривредом, узгајају и обрађују малину и кромпир, имају две краве од чијег млека праве прави планински сир и кајмак, гаје бикове за тов, а домаћин и поред свих послова у домаћинству стигне и у грађевинске радове, зида, бетонира, молерише.
Мудар је Милош, увек расположен за разговор, разумљив у све гране живота, поучно даје савете млађим, међу којима је и онај најважнији – да у било које време, и на било ком месту може да се нађе начин за зараду, он га је пронашао и то у свако годишње доба.
Аутор – Боривоје Илић
