Овчари у Републици Српској суочени су са најтежом годином у посљедњој деценији, јер је цијена јагњади пала на свега 6,5 марака по килограму живе ваге, док купаца готово да нема, због чега многи размишљају о смањењу стада и гашењу производње.
Произвођачи тврде да су у незавидан положај доведени због неконтролисаног увоза и нелегалног превоза стоке преко Дрине, док истовремено изостају системска рјешења и организован откуп који би им обезбиједили сигурнији пласман и стабилније пословање.
Предсједник Удружења узгајивача оваца и коза Републике Српске Милан Ћирић каже за „Глас“ да јагњад тренутно продају по цијени од 6,5 до 7,5 марака по килограму живе ваге, што је за око марку и по мање него лани.
– То су најниже цијене у посљедњих неколико година. Прошле године јагњад је коштала од 7,5 до 8,5 марака, а и тада смо говорили да је производња на граници исплативости. Данас, када за јагње добијете око 180 марака, а овцу храните цијелу годину, рачуница једноставно не постоји – рекао је Ћирић.
ДОДАТНИ ПОСАО
Истиче да већина овчара више не живи искључиво од овчарства, већ су приморани да додатно раде.
– Све је мање људи који се баве овим послом, јер производња постаје терет. Некада су се овце остављале на пашњацима без већих проблема, а данас су ту шакали, вукови и медвједи. Села се празне, школе затварају, а дивљач се све више приближава домаћинствима – казао је Ћирић.
Илустрација: Овчари из Републике Српске не памте да је било овако лоше у последњих четири деценије
Према његовим ријечима, домаћи произвођачи највећи удар трпе због увоза и нелегалног довоза стоке.
– Годинама упозоравамо на то да се овце преко Дрине превозе чамцима и без адекватне контроле пласирају на тржиште. Таква роба завршава у ресторанима и месницама, а домаћи произвођачи остају без купаца – нагласио је Ћирић.
НАЈТЕЖА ГОДИНА
Слична ситуација је и у Костајници, гдје се Синиша Глушица овчарством бави готово четири деценије. Каже да је ова година једна од најтежих које памти.
– Прошле године стада је погодила болест плавог језика и требало нам је доста времена да их опоравимо. Када смо коначно стали на ноге, цијена је пала и потражње нема. Данас је цијена око седам марака и нико не купује – рекао је Глушица.
Илустрација: Ни испаша није више сигурна због све већег броја дивљих животиња које се приближавају селима
На имању тренутно има око 200 оваца и педесетак јагњади спремних за продају.
– Имам своју храну па могу још неко вријеме да их држим, али и то има границу. Када прерасту тежину коју купци траже, проблем ће бити још већи. Прије три године продавао сам готово сву јагњад на кућном прагу по десет до 11 марака за килограм, а данас је ситуација катастрофална – казао је он.
Као могуће рјешење види организован откуп и снажнију заштиту домаће производње.
– Подстицаји добро дођу, али су премали да би спасили производњу. Потребан је организован откуп и сигурно тржиште – сматра Глушица.
Да су произвођачи у све тежој ситуацији потврђује и овчар из Фоче Драгослав Станојевић, који тренутно има око 150 јагњади за које не може да пронађе купце.
– Стање је катастрофално. Уложили смо огроман новац у производњу, а јагњад немамо коме да продамо. Док домаћи произвођачи нуде робу по девет марака, шверцована јагњад и увозна роба обарају цијене на читавом тржишту – рекао је Станојевић.
СИГУРНО ТРЖИШТЕ
Драгослав Станојевић истиче да се од овчарства данас тешко може живјети без додатног посла.
– Бавим се и грађевином, иначе не бих могао опстати. Одрекао бих се и подстицаја када бисмо имали сигурно тржиште и гарантовану цијену. Производња без извјесног пласмана постала је превелик ризик – истакао је Станојевић.
Извор: https://www.glassrpske.com/cir/ekonomija/privreda/ovcari-iz-srpske-biljeze-sve-vece-gubitke-ali-vide-i-spas/639084#google_vignette
